Zdravo! Welcome to the new episode of Learn Serbian Podcast. I am your Serbian language tutor, Nikola. Today we are talking about strange beliefs and superstitions in Serbia. What is “promaja”, why do people spill water behind you when walking away, what is a “red letter” and do people in Serbia use magic? Before all that, make sure to visit our website: www.serbianlanguagelessons.com where you can find free material for learning Serbian! You can also buy a Self-paced beginner video course in Serbian language and learn Serbian whenever you want! Also, follow our Instagram page (@learn__serbian) and Tiktok - Serbian Language Network, for weekly free materials! And know, let’s switch to Serbian and start the episode! Hajde, idemo!
Ako ste bili u Srbiji ili ako poznajete nekog Srbina, naučili ste da su Srbi pravoslavni hrišćani, to jest pravoslavci. Pravoslavaca ima svuda u svetu. Na Balkanu, najviše ih ima u Srbiji, Crnoj Gori, u delu Bosne i Hercegovine, Severnoj Makedoniji, Grčkoj, Bugarskoj, i Rumuniji. Međutim, osim toga, Srbi ponekad veruju i u neke čudne stvari. Danas ćemo pričati baš o tim čudnim stvarima. Zašto se Srbi plaše promaje? Zašto posipaju vodu iza nekoga? Zašto nose hranu kada idu na groblje? Šta je to crveno slovo? Sve ovo su veoma važne stvari za razumevanje srpske kulture!
Šta je to sujeverje? Sujeverje je verovanje u nešto nelogično, magijsko, iracionalno, natprirodno. Sujeverje nije isto što i vera, kao što je hrišćanstvo, na primer. Sujeverje nije kanonično verovanje, nema pravila i reda. Često su ljudi sujeverni jer imaju strah od nepoznatog. Neke stvari koje spadaju u sujeverje su: sreća, astrologija, amajlije, proricanje sudbine i paranolmalne pojave. Ako verujete da crna mačka donosi nesreću, vi ste sujeverni. Zašto su ljudi sujeverni? Verovatno zato što je tako lakše razumeti svet u kojem žive. Često ljudi nauče da veruju u neke stvari od drugih ljudi. Isto tako, veliki događaji u životu, kao što su na primer smrt ili neki veliki strah ili trauma, utiču na čoveka da postane sujeveran. Često ljudi mogu preterati sa sujeverjem i živeti u strahu da ne urade nešto pogrešno da ne bi izazvali lošu sreću. Iako sujeverje postoji su svima zemljama, ne postoji svuda u istoj količini. Kako izgleda sujeverje u Srbiji i koliko je ono deo života Srba? Hajde da krenemo od manjih sujeverja i onih koja postoje svuda u svetu, a onda ćemo govoriti o većim sujeverjima koja postoje u Srbiji ili na Balkanu.
Svi znamo da ako crna mačka pređe put, to znači nesreću. Tako je i u Srbiji. U Srbiji takođe poznato da ćete, ako slomite olgedalo, imati sedam godina nesreće. Ne smete prolaziti ispod merdevina, jer to je isto loša sreća. Takođe, ako nađete detelinu sa četiri lista imaćete mnogo sreće. Inače, reč sreća može značiti pozitivnu emociju (hapiness), ali isto može značiti luck. “Imam sreće” znači “I am lucky”, a “Nemam sreće” znači “I’m not lucky”. Ako otvorite kišobran unutra, to isto označava lošu sreću. Neke žene u Srbiji ne stavljaju torbu ili tašnu na pod, prvo zato što ne žele da je uprljaju, a drugo zato što to znači da neće imati novca. Laste su ptice koje se zimi sele na jug, u toplije krajeve, a u proleće se vraćaju i prave gnezda. Ako vidite laste kako prave gnezdo na vašoj kući to znači da se one osećaju bezbedno i da donose sreću i ne treba rušiti ta gnezda. Međutim, ako vidite sovu ili više sova blizu kuće, to može značiti da će se nešto loše uskoro desiti. Ako se ptica “pokaki” na vas, to je dobra sreća! Takođe, ne smete stavljati češalj na krevet. Domaćice su ranije verovale da metla koja stoji ispred ulaznih vrata drškom okrenutom na dole odbija lošu sreću. Ako nađete novac na ulici i ne znate čiji je, morate ga odmah potrošiti, nije dobro zadržati ovaj novac. Ako ste bili na nekom ručku u Srbiji, možda ste već čuli da nikako ne smete sedeti na ćošku stola, jer se tako nećete oženiti ili udati! Kada sam bio mali, moja baka bi se naljutila ako bih sedeo na ćošku. Takođe, neki veruju da žena ne sme pevati za vreme jela da joj muž ne bi bio pijanica. Ako prospete so, to isto znači lošu sreću. Da biste izbegli ovo, pokupite so u tanjir nožem. Već znate da je hleb u Srbiji jako važan deo jela. Obično ljudi kupuju hleb u pekari. Hleb ne smete ostavljati na “leđima”, to je gornja zaobljena strana hleba. Nož nikako ne smete ostavljati sa oštricom okrenutom na gore, a ne smete ukršati noževe, jer će biti svađe u kući. Takođe ne treba poklanjati noževe ili sat. Ako želite da poklonite sad dečku ili devojci za godišnjicu, razmislite još jednom, jer to postoji verovanje da to znači da ćete uskoro raskinuti. Sa druge strane, ako želite da nekome poklonite novčanik, možete, ali novčanik ne treba biti prazan! Stavite novac, nebitno koliko, u njega. U Srbiji takođe verujemo da je loše slaviti rođendan pre datuma kada je rođendan. Evo jednog specifičnog običaja u Srbiji: Da li znate da, u Srbiji kada je nekome rođendan, mi vučemo uši te osobe na gore! Ovo se obično radi sa decom, jer želimo da dete poraste što više! Međutim, mislim da većina dece ne voli ovaj običaj i svako može da se seti nekog dede ili neke babe koji su vukli uši baš jako, tako da uši pocrvene! Generalno, kada vas neko u Srbiji pozove na ručak, večeru ili druženje, nije pristojno “ići praznih ruku”, tj. ići bez poklona. Međutim, ako vas neko zamoli da im kupite lek jer oni ne mogu, ili ako generalno nekome kupite lek, nemojte uzimati novac od osobe kojoj je potreban lek ako vam ta osoba ponudi, jer ne treba uzimati novac za kupljen lek! Odžačar je osoba koja čisti odžake ili dimnjake na zgradama i kućama. Ako vidite odžačara, uhvatite se za dugme i zamislite sreću! Isto to važi i ako vidite popa, tj. sveštenika. Ako sanjate nešto i kažete nekome šta ste sanjali, onda se to neće desiti, što može biti i dobra stvar! Na primer, ako sanjate nešto loše onda možete brzo reći nekome šta ste sanjali pre nego što zboravite i onda se taj san neće ostvariti.
Zanimljivo je da dosta verovanja ili sujeverja ima veze sa delovima tela, na primer: Ako vas svrbi levi dlan znači da ćete dobiti neki novac, ako vas svrbi desni dlan to znači da ćete dati novac. Ako vas svrbi nos to znači da ćete sa nekim posvađati. Ako štucate (štucanje - hiccups) to znači da vas neko ogovara, tj. priča o vama. Znate onaj osećaj kada uši odjednom budu vruće? U srpskom jeziku kažemo: “Gore mi uši”. Dakle, kada vam gore uši, to takođe znači da vas neko ogovara ili priča o vama, a može značiti da ćete uskoro dobiti neke vesti. Isto tako, ako želite da spomenete nečije ime u priči, npr. Jovana, a slučajno spomenete nekoga drugoga, na primer Ivana, to znači da ta druga osoba (Ivan u ovom slučaju) vas spominje u istom tom trenutku! Ako vam “igra” desno oko (ako se mrda mišić oko oka), to znači da će se ostvariti ono što ste pomislili u tom trenutku, a ako igra levo oko, to je loš znak! Ako želimo nekome da poželimo sreću, u srbiji kažemo: “Držim ti palčeve!” što znači “I am holding my thumbs for you!”.
Postoje i još neka, starija verovanja. Na primer, nije dobro zviždati u zatvorenom prostoru, a posebno u kući. Po starom slovenskom verovanju to priziva loše duhove. Još jedna stvar koja ima veze sa duhovima je kucanje u drvo. Kada neko čuje ili kažete nešto što ne želi da se desi, ili ako želi da prizove dobru sreću, može reći “Da kucnem u drvo” i onda prstom kucne u nešto drveno. Ovo je staro slovensko ili čak keltsko verovanje u duhove koji žive u drveću. Kucanjem u drvo ljudi “oteraju” duhove da ne čuju šta je neko rekao, da ne pokvare planove. Takođe, iz istog razloga možete čuti da neko kaže: “Pu, pu, pu”, kao da imitra da pljuje. U kombinaciji sa tim neko može reći i: “Pomeri se s mesta”, i onda će se stvarno pomeriti malo u levo ili desno ili ako neko sedi, ustaće i sešće ponovo malo levo ili desno. Kada se uplaše iznenada neki ljudi se povuku za uvo i naprave zvuk ustima kao kada želite da poljubite nekoga. Da, jako čudno, znam! Postoji još jedno interesantno verovanje kada ljudi kažu: “Istina!” Naime, ako pričate sa nekim o nečemu i onda nešto padne sa stola na primer, ili neko nešto ispusti, vi možete reći: “Istina!”, jer to što je palo je potvrda da to što ste vi pričali tačno, tj. istina. Ovo opet, verovato ima veze sa verovanjem u duhove. Na ovaj način duh može potvrditi da se slaže sa onim što ste rekli.
A sada dva jako poznata i bitna verovanja! Prvo je prosipanje vode za nekim. Naime, kada neko ide na dalji put ili kada ide da uradi nešto važno, iza njega se prosipa voda, da donese sreću i da se put ili neki važan posao dobro završi. To se radi kada dete ide u školu da radi neki važan test ili ispit, kada neko ide na razgovor za posao i slično. Jako je važno da se osoba ne okrene i ne pogleda iza sebe, jer tako ovaj ritual neće uspeti. Još jedno verovanje je, naravno, promaja. Promaja je najveći nerpijatelj svih Srba! Promaja je strujanje vazduha kroz otvore u zatvorenom prostoru. Promaju možemo napraviti, na primer, ako otvorimo vrata na jednom kraju sobe i prozor na drugom kraju sobe. U Srbiji verujemo da će se neko razboleti, prehladiti ili ukočiti ako stoji na promaji. Ukočiti, to znači da će dobiti upalu mišića, najčešće leđa ili vrata i onda neće moći da pomera glavu u levo ili desno na primer. Tako da u Srbiji nikako nemojte praviti promaju, da se ne biste posvađali sa svima!
Jedno od najpoznatijih sujeverja danas je astrologija. Mnogi naučnici kažu da astrologija nije prava nauka, dok astrolozi misle da to jeste prava nauka. Ima astrologa koji čitav život provedu učeći i istraživajući uticaj nebeskih tela na čoveka. Nebeska tela su sve formacije u svemiru: zvezde i planete na primer. Ako odete na prvi sastanak sa dečkom ili devojkom, jedno od prvih stvari koje možete čuti je: “Šta si u horoskopu?” Ljudima je zanimljivo da osobine astroloških znakova pronalaze u svojem karakteru, ili obrnuto. Još jedna stvar koja je popularna u Srbiji je natalna karta. Natalna karta je prikaz neba, planeta i zvezda u trenutku vašeg rođenja. Navodno, preko natalnih karti možete dublje saznati stvari o sebi ili nekome, ili čak pročitati budućnost. Ove karte su toliko popularne da ih možete naći na internetu. Možete ih popuniti tako što unesete svoje ime, prezime, datum i vreme i mesto rođenja. Na kraju ćete dobiti natalnu kartu, ali morate znati da je pročitate. To može biti baš teško i može se vežbati dugo. Zato možete platiti nekoga da vam pročita vašu natalnu kartu. Da, da, možete platiti nekoga uživo ili čak preko interneta! Uglavnom su natalne karte zanimljive devojkama i ženama.
Kad smo već kod toga, još jedna stvar koja je popularna kod devojaka i žena je gledanje u šolju kafe. A da, to je jako zanimljiva ceremonija. Već sigurno znate da u Srbiji mi uglavnom pijemo tursku kafu. To je kafa sa mnogo taloga u šolji. Talog je gust sloj koji se odvoji od tečnosti. Kada sipate tursku kafu u šolju, sav talog padne na dno i onda možete piti. Dakle, kako izgleda “čitanje šolje”? Vi, kao devojka, dođete kod svoje najbolje drugarice koja zna da gleda u šolju. Morate doći u utorak ili petak. Ona skuva kafu bez šećera i vi sedite, jedete kolače, pijete kafu i možda tračarite. Tračariti znači ogovarati, ili govoriti o drugim ljudima (loše ili dobre stvari): gde su, šta rade, ko se udao, ko se razveo i slično. Ovo je jedan od razloga zašto je kafa važan socijalni faktor u Srbiji. Kada ljudi piju kafu, to može trajati dugo. Nije poenta samo piti kafu, već pričati sa nekim ili uživati u kafiću dok gledate ljude kako prolaze. Nego, da se vratimo na gledanje u šolju. Kada vi i vaša najbolja drugarica popijete kafu, vi okrenete šolju kafe naopako i stavite je na tacnu, tacna je mali tanjir za šolju kafe, i onda sačekate određeno vreme da se kafa osuši. Kada vaša drugarica podgine šolju i okrene na gore, ona kreće sa “čitanjem”. Gleda se unutrašnjost šolje, njene ivice. Traže se različite slike, slova ili simboli. Postoji čitav “rečnik” slova i simbola i šta sve oni znače. Osoba koja gleda u vašu šolju može reći nešto o vama, o vašem partneru, porodici, ljubavi. Može pročitati budućnost. Na kraju čitanja opet možete zamisliti želju tako što ćete prstom ubosti talog kafe. Baš zabavna igra, zar ne?
Kao što vidite, ovo su čitavi rituali koji se dešavaju. U Srbiji nije baš tako retko da ljudi idu u pomoć babama vračara. Vračara je žena koja može predskazati budućnost, rešiti magijom neki problem u porodici ili u vezi ili čak baciti kletvu. Kletva je je magijska želja da se desi neko zlo ili nešto loše nekome. Vračare su popularne u manjim mestima, selima, posebno na istoku zemlje, gde žive Vlasi. Vlasi su narod sa specifičnom tradicijom. Poznato je da se za njih vezuje vlaška magija. Vlaška magija je neka mistična, neki bi rekli crna magija. Zašto ljudi idu kod vračare koja se bavi vlaškom magijom? Pa, ranije, kada su ljudo uglavnom živeli na selima, siromašno, ljudi su teške životnje probleme rešavali uz pomoć vračare. Može se reći da i danas ljudi radije idu kod babe vračare nego kod psihologa. Na primer, ako porodica ima nekoga u porodici ko koristi drogu, umesto da traže stručnu pomoć doktora, psihologa, psihijatra i slično, oni će ići kod vračare. Često su vračare poslednji pokušaj da se reši problem. Kada čovek proba da reši problem na sve načine: uz pomoć porodice, doktora, narodne medicine, crkve, poslednja stvar koju želi da proba je vračara. Tako da ljudi koji idu kod vračare su često u velikim životnim problemima i u stanju su da probaju bilo šta, samo da reše svoj problem. Isto tako, žele da plate koliko god je potrebno. Babe vračare zarađuju novac tako što magijom pomažu ljudima. Kako izgleda poseta vračari? Verovatno izgleda ovako nekako: Ljudi čuju za neku vračaru od prijatelja ili porodice. U Srbiji je zabranjeno baviti se vračanjem, naravno. Zbog toga vračare ne smeju javno raditi svoj posao, već u tajnosti, što daje još jedan nivo mistike. Kada saznate gde živi vračara, odete kod nje i kažete joj svoj problem. Ona će magijom pokušati da reši problem. Često će koristiti tradicionalne vlaške ceremonije. Može koristiti crven konac, katanac, kosu određene osobe, pasulj, kukuruz i slično. Ako vas zanima vlaška magija, pogledajte seriju “Crna svadba” i dokumentarac “The Truth Behind Serbia's Notorious Witchcraft Subculture” na YouTube-u. Vračara radi određeni ritual i može baciti ili skinuti kletvu. Kada sve bude gotovo osoba koja je išla kod vračare ponekad dobije nešto od nje što treba staviti ispod jastuka ili zakopati u zemlju, ili spaliti. Na kraju, osobe misle da je njihov problem rešen verovatno zbog placebo efekta. Na kraju ostaje pitanje, da li je bolje dati novac vračari ili psihologu?
Postoji još nešto što ljudi mogu uraditi kada se osećaju bespomoćno i kada su probali sve da bi rešili problem, a problem je još uvek tu. Mnogi ljudi idu u manastir. U Srbiji ima mnogo manastira. To su crkve koje se obično nalaze u prirodi, daleko od grada. Neki manastari su veoma daleko i teško je doći do njih. Najpoznatiji manastiri su Studenica, Manasija, Visoki Dečani, Žiča, Sopoćani, Gračanica i tako dalje. Ako putujete u Srbiju, definitivno treba da posetite barem jedan manastir! Tamo možete kupiti suvenire ili, na primer manastirsko vino. Mnogo ljudi idu u manastire da bi zahvatili malo svete vodice. Sveta vodica je voda koja je osvećena u manastiru i smatra se lekovitom. To je ista voda koja se koristi prilikom krštenja. Ljudi ponesu vodu kući i koriste je kada slave Božić, Uskrs ili slavu. Mogu staviti malo vode u smesu za hleb. Neki samo čuvaju vodu na posebnom mestu. Neki manastiri su poznati po tome da se u njima dešavaju čuda. Slepi progledaju, ljudi koji nisu mogli da pričaju progovore i slično. Jedan manastir koji je danas poznat po tome je manstir Tumane. Tamo svakog dana bude na stotinak ljudi, koji pređu ma stotine kilometara, čak i iz drugih zemalja, da bi rešili neki svoj veliki problem. Postoje određeni rituali koji se održavaju i na kraju se mnogi ljudi osećaju bolje.
Generalno, kada govorimo o crkvi u Srbiji, ona je važan faktor u svakodnevnom životu ljudi. Ponekad to može biti i čudno, ako izađemo iz prespektive i gledamo širu sliku. Na primer, jako često možete videti ljude u Srbiji kako se krste kada prođu pored crkve. Krstiti se znači napraviti krst tako što, koristeći tri pirsta, pređete preko čela, stomaka i oba ramena. Dakle, neki ljudi se obavezno krste kada prolaze pored crkve, ili ako čuju zvuk zvona iz crkve. I ne samo to, kada gradski autobus pun ljudi prođe pored crkve, dobar deo ljudi će se simultano krstiti. Vozači koji voze kola i motore takođe. Pored ostalih hrišćanskih rituala kao što je novčić u česnici ili paljenje badnjaka, postoji još jedan jako čudan običaj, koji mene, iskreno, jako nervira. Taj običaj je ”crveno slovo”. Naime, u Srbiji svaka kuća ima verski kalendar. To je obično knjižica u kojoj se nalazi, naravno, kalendar, ali i neke molitve. U verskom kalendaru su upisani datumi i koji svetac ili hrišćanski praznik se slavi tog dana. Na primer, u kalendaru piše 19. Januar - Bogojavljenje, i to crvenim slovima, što znači da je taj praznik jako važan za hrišćanstvo. U ovom kalendaru ima trideset pet datuma koji su napisani crvenim slovom, plus svaka nedelja je takođe crveno slovo, jer je Bog stvorio nedelju za odmor. Zašto je sve ovo važno? Zato što ako ste planirali neki posao na dan kada je crveno slovo, morate da otkažete taj posao, jer se na crveno slovo nikako ne radi. Naravno, možete ići na posao, jer nije svako crveno slovo neradni dan, ali ako ste hteli, na primer da kopate krompir, da kosite travu, ili da napravite nešto u dvorištu, morate da otkažete te planove. Ovo je jako važno ljudima koji žive na selu, jer oni inače sve poslove vezane za poljoprivredu orijentišu prema verskom kalendaru. Međutim, ono što je najsmešnije i najapsurdnije je da ne možete raditi čak ni kućne poslove, kao što je, na primer, usisavanje, pranje posuđa, pa čak i pranje veša. Ne smete uključivati veš-mašinu ili mašinu za pranje sudova! To je posao koji čak i ne radi čovek, već mašina. Sad, zamislite da živite u kući sa ženom i decom i svojim roditeljima, kao što živi veliki deo populacije u Srbiji. Obično stariji ljudi kažu da je crveno slovo i da ne sme da se pere. Onda mogu čak nastati i rasprave oko crvenog slova! Ili, ako morate u petak ići na neku žurku, a u četvrtak ili sredu je crveno slovo, ne smete prati veš! Šta ako zaboravite da je crveno slovo tog dana kada ste hteli da operete svoju najlepšu haljinu, da bi je nosili na žurci? Onda morate naći nešto drugo što možete nositi, ili morate planirati nedelju dana unapred kada ćete prati veš! Eto, to su neka apsurdna verovanja i običaji koji su veoma, veoma česti i sastavni su deo života u Srbiji.
Kada već govorimo o veri i verovanjima vezanim za crkvu, želim da spomenem još jedan apsurdan običaj u Srbiji. Ovaj običaj je vezan za sahrane i posećivanje groblja. Groblje je mesto gde leže pokojni ljudi. Posećivanje groblja je jako važan deo verovanja u Srbiji. Postoje određeni datumi kada svi idu na groblje. To se zove Zadušnice i uvek je u subotu, a dešava se četiri puta godišnje. Kada ljudi idu na Zadušnice, oni se dobro pripreme. Treba spremiti neku hranu, na primer: pitu, meso, salate, torte i kolače. Treba poneti i piće: rakiju, vino, sokove. Često ljudi spremaju hranu ili piće koju je pokojnik voleo da jede i pije dok je bio živ. Ona svi zajedno, obično porodično, idu na groblje. Tog dana kada su zadušnice ima mnogo gužve u gradu. Ljudi su svuda, jer se svi spremaju da idu na groblje ili se vraćaju sa groblja! Na zadušnice treba ići u toku dana. Kada dođete na groblje, videće već mnogo ljudi tamo, a svuda oko groblja biće parkirana kola kojima su ljudi došli. Na groblju postoje određeni rituali koje treba raditi, ali najvažnije je zapaliti sveću. Hranu koju ste poneli od kuće treba uredno staviti negde na grobu. Otvoriti sve činije ili staviti hranu uredno na tanjir, kao da je slava, na primer. Hranu takođe jedete na groblju. Možete sipati vino, rakiju ili sok u čašu i to staviti negde na grobu. Pre nego što popijete piće, morate prosipati malo na zemlju, za pokojnika. Hrana se ostavlja na grobu zato što se veruje da će pokojnik to sve popiti i pojesti kada ljudi odu sa groba. Istina je, najverovatnije, da to pojedu lokalni psi lutalice ili mačke. Često dolaze i Romi koji sede, gledaju i čekaju da ljudi odu sa groba i ostave svu hranu, pa onda oni dođu do groba i pokupe sve u torbu i ponesu kući.
Glavno pitanje je: Ako svi znamo šta se zapravo dešava, zašto radimo sve ovo? Sama Srpska pravoslavna crkva je rekla da nije potrebno nositi hranu na groblje, već samo sveće. Izgleda da sve to nije dovoljno, a odgovor na pitanje je: tradicija, sujeverje i tabu. Niko neće rizikovati da ne donese hranu, jer će tako ostali ljudi misliti da je taj čovek loš, jer nije doneo hranu. To je jedna jako česta karakteristika srpskog mentaliteta: “Šta će drugi ljudi reći!” ili “Šta će drugi ljudi misliti!” ako uradim ovo ili ono. Jako je važno mišljenje drugih ljudi, pa tako treba raditi kao što svi drugi rade, da ne bi postali crna ovca. Još jedan aspekat ovoga je vera u hrišćanstvo i strah da se nešto ne pogreši u veri. Dakle, i pored toga što ljudi znaju da će hranu pojesti psi, pored toga što je sama Crkva rekla da ne treba nositi hranu i pored toga što mnogi ljudi znaju da je ovo zapravo paganski običaj, ljudi i dalje rade to, i izgleda da će nastaviti da rade još neko vreme, barem u manjim mestima.
Kao što ste čuli, sujeverje je sastavni deo života ljudi u Srbiji, i diktira kako će funkcionisati život skoro svakog dana! Međutim, ako naučite nešto o ovim običajima, naučićete nešto o srpskoj kulturi i mentalitetu! Da li je ovako i u vašoj zemlji? Da li postoje slični običaji i sujeverja? To je sve za ovu epizodu, nadam se da ste uživali. Ne zaboravite da posetite našu veb-stranicu: www.serbianlanguagelessons.com ili našu Instagram stranicu: @learn__serbian (Serbian Language Network) vidimo se i čujemo se uskoro! Ćao!
