Dobar dan i dobro došli u drugu po redu epizodu Serbian Language Podcast. Ja sam Nikola Pujić, student srpskog jezika i onlajn nastavnik,
i ovde sam da bih vam pomogao u učenju. Prošli put smo govorili o tome kako učimo jezik, a sada ćemo govoriti o Srbiji i srpskoj kulturi, a naravno, govorićemo o ovome i u budućim epizodama. Skuvajte kafu, sedite udobno, nova epizoda može da počne!
Srbija se nalazi na Balkanskom poluostrvu, odnosno na Balkanu. Nalazi se na centru raskrsnice mnogih puteva koji vode ka južnoj Evropi. Takav položaj je veoma povoljan za ekonomiju, a brojni putevi i autoputevi se još uvek grade. Teritorija na kojoj se nalazi Srbija ima tragove naseobina koje su veoma stare, čak i do 9.000 godina pre nove ere.
Srbija ima oko sedam miliona stanovnika, međutim, taj broj se smanjuje svake godine. Naime, Srbija gubi svake godine oko trideset do šezdeset hiljada stanovnika, što je broj veličine manjeg grada. Dakle, svake godine jedan manji grad u Srbiji nestane, a broj emigranata sve više raste. Prema istraživanjima sprovedenim 2018/2019 godine, skoro 75% mladih ispitanika želi da napusti Srbiju. Razlozi za odlazak iz zemlje su različiti. Iako je ekonomija Srbije možda i ojačala u poslednje vreme, glavni razlog za odlazak je ipak – politika.
Pored svega toga, Srbi žive u veselju ili bolje reći – žive za veselje. Veliki broj turista bude oduševljen srdačnom dobrodošlicom koju mu srpski domaćin pripremi. Iako možda nije jedna od bogatijih zemalja Evrope, sigurno je bogata u dobroti, veselju i druženju. A verujte, Srbi znaju da se vesele. Ako ste nekada bili u Srbiji, sigurno ste čuli za kafanu. Kafana je središte i duša srpskog veselja. Tu ostaju mnoge uspomene, zaboravljaju se mnoge tuge, i stvaraju se neka nova i srećna vremena. Mogli bi reći da je kafana neka vrsta bistro-a u kojoj se obično služe alkoholna pića ili kafa. Najviše ljudi u kafani pije vino, a obično se posećuju uveče, petkom ili vikendom. U kafanama uvek ima dobrog društva i dobre muzike. Ljudi uglavnom idu sa prijateljima, a muzika je uživo, i to je obično sastav od harmonike, gitare, kontrabasa, tambure ili violine. Postoji specifična vrsta muzike koja se sluša u kafanama – starogradska muzika. Ova vrsta muzike nastala je početkom 20. veka u Srbiji, a njeno ime samo otkriva značenje – stari grad. U to vreme centar dobrog provoda bio je Beograd, tačnije – Skadarlija. Stara Skadarska ulica se i dalje nalazi na istom mestu, i dalje je živa kao u ono vreme. U većini je zadržala duh i izgled starog vremena – stara kaldrma vodi ka punim kafanama sa obeju strana ulice, a muzika se preliva sa jednog mesta na drugo i tako se meša među ljudima. U tim kafanama, starim i po više od sto godina, nekada su boravili slavni srpski pesnici romantizma, kao što je na primer Đura Jakšić.
Kad smo već kod provoda i muzike, Srbija ima veoma buran i živ noćni život. Većina mladih skoro svakog petka, subote i nedelje ide u provod. Grad sa najviše dešavanja je, naravno, Beograd, ali u ostalim gradovima Srbije jako su popularni klubovi i kafići. U srbiji postoji kultura izlaska mladih u nekoliko oblika. Izlazak može biti obično druženje i šetnja gradom, ili sedenje u parku iz flašu piva. To se obično zove bleja. Drugi oblik izlazaka je izlazak na kafu. Srbi obožavaju da piju kafu! Crna kafa u Srbiji je toliko popularna da ima više od 20 naziva: crna, domaća, turska, gorča, slađa, sikteruša, dočekuša itd. Dakle, kafa se obično pije veoma polako, obično u kafiću, i to može trajati satima. Treći oblik izlazaka su noćni izlasci u klubove. Ovakvi izlasci zahtevaju dosta doterivanja i sređivanja.
Pored svega toga, imamo festivale! Srbija ima dosta festivala koji su popularni i van granica zemlje. Jedan primer je EXIT festival, koji se održava u Novom Sadu. Osnovan je 2000. godine i postao je najveći festival u južnoj Evropi. Veliki strani izvođači nastupaju na ovom festivalu svake godine, a postao je centar alternativne kulture i zabave mladih. Ima preko 50 izvođača i više od 200.000 posetilaca godišnje.
Inače, u Srbiji postoje mini festivali – vašari. Vašar je nešto kao funfair, koji posećuje veći broj ljudi, a obično se dešava oko većih crkvenih praznika. Na vašaru se može naći brdo stvari: odeća, obuća, stvari za kuhinju, dvorište, kućni ljubimci na prodaju, slatkiši, pljeskavice, razne zanimljive igračke i slično. Na kraju vašara se obično nalaze vožnje i igre za decu i odrasle. Vašar je ranije bio jako važan za svako naseljeno mesto u Srbiji. Tu su se razmenjivale vesti, upoznavali mladi, okupljala se porodica. Mlade devojke su se oblačile i „ukrašavale“ da bi prošetale vašarom uz pratnju starijih žena. Maloj deci je nekada to bila jedina prilia da probaju nove slatkiše i igračke. Danas, vašari uglavnom služe za kupovinu jeftinije robe i za noćni provod.
Ako smo za nešto tradicionalnije, onda je tu Guča! Festival u Guči je posvećen trubačima. Trubači su jedno od najvažnij obeležja srpske muzike i srpske kulture. To je bend sastavljen od truba i od obično jednog bubnja. Veliki je broj trubača u Srbiji, a njihova muzika ima specijalno mesto na svim veseljima. Trubači obično sviraju na većim događajima – na svadbama, rođendanima, isrpaćajima, a njihova muzika smatra se delom folkora. A kad smo već kod folklora, važan deo sprske muzike i igre je – kolo. Kolo je narodna igra koja se igra u grupi, kolektivno tako što se igrači drže za ruke i u specifičnom ritmu formiraju krug, koji zatim ide udesno i ulevo. Postoje različite vrste kola, na primer: Užičko kolo, Rumenka, Čačak kolo, pa čak i Robot kolo! Ova igra je postala deo Uneskove liste nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Jedno je sigurno u Srbiji – nećete ostati gladni. Srbija ima veoma bogatu kuhinju, sa veoma starim receptima. Na ovu kuhinju su uticali i orijentalne kulture, na primer turska kuhinja, ali veliki uticaj je imala i vizantijsko-grčka kuhinja. Za doručak možete pojesti burek i jogurt u bilo kojoj srpskoj pekari, ili možete probati proju – pitu ili hleb od kukuruznog brašna. Jedan od srpskih specijaliteta je pljeskavica – to je „spljeskano“ začinjeno mleveno meso, po izgledu liči na hamburger. Pored pljeskavice tu je i ćevap, sarma, pasulj ili delikatesi kao što su: čvarci, slanina, kulen, pršut i slično. Veliki broj domaćinstava u Srbiji živi u manjim naseljima ili gradovima. Dobar deo tih domaćinstava uzgaja svoje povrće ili voće. Srbi su veoma ponosni na svoje poljoprivredne proizvode, a svako zna da je uvek ukusniji paradajz is bakine bašte neko paradajz iz prodavnice. Dakle, može se reći da Srbi jedu zdravo, iako se uz skoro svako jelo jede dosta hleba.
U Srbiji se dosta i čita. Srpsko društvo ima razvijeni čitalački ukus, te se dosta knjige kupuje, traži i prodaje. Za to je zaslužan veliki broj srpskih pisaca, koji su stvarali izuzetna dela. Najveći i najpoznatiji među njima je Ivo Andrić. Andrić je dobitnik Nobelove nagrade za književnost, a njegov najpoznatiji roman je „Na Drini ćuprija“. On je u svojim delima uspeo da najvernije prikaže sliku srpskog identiteta, sprke nacionalnosti. Pošto je bio istoričar, umeo je da vešto objasni uticaj turske vladavine i kulture na srpsko stanovništvo kroz vekove. Inače, srpska književnost je dosta stara, može se reći da su prva književna ostvarenja iz 12. veka nove ere. Početkom 20. veka, srpska književnost dostiže vrhunac i postaje omiljeni hobi mnogih, iako se danas u Srbiji uglavnom čitaju strani pisci.
Srbi obožavaju sport! Generalno gledano, većina ljudi se i bavi sportom. Mnogi ljudi vole da odigraju basket ili fudbal vikendom, a većina dece uglavnom trenira fudbal, košarku ili tenis. Srpski sportisti imaju dosta uspeha na svetskim takmičenjima. Trenutno je populararan NBA Plej-of, gde dosta pažnje privlače srpski košarkaši Nikola Jokić i Luka Dončić. Što se tiče ostalih sportova, ženska odbojkaška reprezenracija je osvojila zlato na Svetskom prventsrvu 2018. godine. Vaterpolo reprezentacija Srbije je donela najviše pobeda u sportu: osvojila je Svetsko prvenstvo pet puta, a Evropsko prvenstvo osam puta. I naravno, najpopularniji srpski sportista, Novak Đoković, je jedan od najboljih tenisera u istoriji. Bio je na prvom mestu ATP liste više od 280 nedelja. Proglašen je za najboljeg tenisera i sportistu Srbije i sveta!
Kada već govorimo o poznatim srpskim ličnostima, bilo bi dobro da spomenemo i Nikolu Teslu, najvećeg srpskog naučnika i izumitelja. On je bio veoma zanimljiva, zagonetna, ali i čudna ličnost. Dosta je doprineo na polju prenosa električne energije, a bio je i ključni čovek u izgradi hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Autor je više od 700 patenata, doprineo je u prenosu radio signala, a najpoznatiji je zbog modernog sistema napajanja naizmeničnom strujom. Ukratko i jednostavno – Nikola Tesla je oblikovao naš moderni život. Bio je futurista, smatrali su ga ludim naučnikom, a preminuo je sam i zaboravljen. Tražio je da mu na sahrani sviraju pesmu „Tamo daleko“, možda najtužniju pesmu celog srpskog naroda.
Comments