Dobar dan i dobro došli u novu epizodu Serbian Language Podcast. I am your tutor Nikola, and today we will talk about my favorite season - Spring!
Before we start, we have some exciting news! There is a new self-paced beginner video course in Serbian language on our website: www.serbianlanguagelessons.com! If you don’t have time for lessons with a tutor and want to learn at your own pace, in your own free time, join the self-paced beginner course! There are 9 video lessons included and over 170 pages of PowerPoint lessons. After each lesson there is a quiz and at the end of the course you will get a certificate of completion! Learn everything from reading to making your own sentences and talking about your day! Save money by joining the 2 months worth of course for the price of just one month! That’s Self-paced beginner video course in Serbian at www.serbianlanguagelessons.com! Also, check out our Instagram page: @learn__serbian (Serbian Language Network). Okay, let’s get back to the episode.
Postoje četiri godišnja doba: proleće, leto, jesen i zima. Sva četiri godišnja doba su veoma izražena u Srbiji. Izražen - to znači biti veoma jasan, vidljiv, markantan, ekspresivan. Kada je zima u Srbiji, onda je baš hladno, pada sneg, duva jak vetar i temperature idu ispod nule. Kada je leto, onda je baš vruće, sparno i temperature idu i preko 35 stepeni celzijusa. Dakle, svako godišnje doba je veoma tipično. Volim proleće je jer vreme kada nije mnogo vruće, a nije mnogo ni hladno. Sve postaje zeleno, drveće cveta i svuda možemo videti prelepo cveće u različitim bojama. Možda ovo nije baš najlepše doba ako imate alergije, doduše. Svakako, veoma je lepo izaći iz duge i hladne zime i prošetati parkom sa puno ljudi. Godišnja doba mogu jako uticati i na naše mentalno zdravlje. Zima je veoma depresivna za mnoge ljude: sve je sivo, i hladno. Više vremena provodimo zatvoreni, kod kuće i ređe viđamo prijatelje. Zbog toga imamo manje socijalne interakcije i to može uticati na naše mentalno stanje. Isto tako, zimi ima manje sunca, a sunce je veoma bitno za nas. Ono nam daje vitamin D i utiče na naše raspoloženje. Vazduh je takođe lepši u proleće, nije hladan, a oseća se miris cveća na vetru. Vredne pčele lete od cveta do cveta i tako sakupljaju polen. Vredan - to znači voleti rad i posao. To je neko ko ne mrzi da radi i zna da se rad uvek isplati.
Na pauzi, između časova, volim da izađem iz stana i prošetam zelenim ulicama. Prolazim ispod rascvetanih krošnji drveća i slušam ptice kako pevaju, cvrkuću. Krošnja je deo drveta sa granama i lišćem. U proleće nema više hladnog vetra koji grize obraze i uši, sada možemo slobodno šetati na toplom i mirisnom prolećnom vetru. Nešto jednostavno kao odlazak u prodavnicu sada više nije naporno, već nešto što radimo sa uživanjem. Na putu do prodavnice i nazad vidim mnogo više ljudi nego zimi. Svi su izašli da pozdrave sunce. Mnogo više baka i deka šeta ulicama i uživa na suncu. Mnogo više dece igra fudbal u dvorištu posle škole. Čak i ptice radosno lete sa grane na granu i pevaju prolećne pesme. Međutim, najlepši deo proleća je jutro. Kada sam bio mali, svakog jutra, u proleće, budila me je pesma jedne prelepe ptice - gugutke. Gugutka je ptica sive boje. To je vrsta goluba. Njena pesma me podseća na moje mlađe dane, kada sam još bio dete, kada sam vikendom ustajao iz kreveta bez ijedne obaveze osim škole. Ceo dan sam imao samo za sebe i za uživanje na suncu. Obaveza - to je neka stvar koju morate da uradite. Tako sada, kada se setim pesme gugutke ja budem čak i malo tužan, melanholičan. Dok sam živeo u Beogradu nisam čuo gugutku, međutim sada, kada sam prešao u drugi grad, ponovo je čujem ujturu posle dugo vremena i sa uživanjem slušam njen mali koncert.
Ne znam da li samo ja to vidim, ali ljudi su nekako mnogo srećniji i pozitivniji u proleće. Svi imaju više energije i planiraju različite stvari. Mnogi vole da putuju u proleće. Neke popularne destinacije u Srbiji su naši nacionalni parkovi, ima ih pet: Tara, Fruška gora, Đerdap, Kopaonik, Šar-planina. Tara je jedan od popularnijih nacionalnih parkova u Srbiji. Nalazi se na zapadu Srbije, na granici sa Bosnom i Hercegovinom, odmah uz reku Drinu. Površina ovog parka iznosi 24.991,82 hektara, a najviši vrh parka je Kozji rig, koji je visok 1.591 metar. Ovde žive različite životinje: 59 različitih vrsta sisara, oko 140 vrsta ptica, 12 vrsta vodozemaca, 12 vrsta gmizavaca i 19 vrsta riba. Na tari živi i najviše mrkih medveda. Mrki medved je vrsta medveda smeđe boje i jako je veiliki i znažan. Jedna vrsta mrkog medveda je Grizli medved, ali on živi samo u Sevrnoj Americi. Inače, da li znate da postoji narodno verovanje koje kaže da ako za Sretenje bude sunčan dan i medved izađe iz pećine (ili ako se probudi iz svog dubokog sna) i ako se uplaši svoje senke i vrati nazad u pećinu, zima će trajati još šest nedelja. Sretenje je verski praznik i jedan dan u kasnoj zimi, u februaru, na granici sa prolećem. Otprilike od tada dani postaju duži, a noći kraće, a veruje se da je to granica zime i proleća. Ovo narodno verovanje je vezano za ponašanje medveda i sličnih životinja koje hiberniraju tokom zime i bude se kada postane toplije. Ako se medved još nije probudio, tj. ako ga nismo još videli, to znači da će hladni dani trajti još neko vreme. A ako se medved probudio, znači da uskoro doći topliji dani i proleće, jer životinjski instikt ne vara. Vartimo se Tari! Na Tari raste specifična vrsta drveta - Pančićeva omorika. To je zimzeleno drvo (drvo čije lišće ne opada) i jako je staro. Pančićeva omorika raste na veoma maloj teritoriji na Balkanu: na jugozapadu Srbije i na istoku Bosne i Hercegovine. Nigde drugde na svetu ne možete videti ovo drvo. Ime je dobilo po Josfifu Pančiću. Josif Pančić je bio poznati srpski lekar i botaničar.
Na Tari možete pešačiti lepo uređenim stazama, šetati kroz prelepe i velike šume i uživati u pogledima na planine, jezera i reku Drinu. Ima nekoliko vidikovaca, a najlepši je “Banjska stena”. Vidikovac je mesto sa lepim pogledom, obično je to mesto ne nekoj većoj visini. Na Tari postoje dva jezera: jezero Zaovine, koje se nalazi u sredini Tare, između brda i jezero Perućac, kroz koje prolazi reka Drina. Drina je reka na zapadu Srbije, to je prirodna granica između Srbije i Republike Srpske. To je brza i hladna reka. Na jezeru Zaovine možete se kupati ili ići u ribolov. Ribolov je sport hvatanja ribe, to jest - pecanje. Tara je najpoznatije mesto za rafting. Rafting, preuzeto od engleskog, to je sport u kojem se ljudi čamcem spuštaju niz brzu reku. Reka Drina je savršena za to. Morate biti veoma pažljivi i da imate potrebnu opremu: kacigu i pojas za spasavanje. Naravno, instruktor vam može sve objasniti pre spusta niz reku. Postoje više i manje opasni delovi reke, tako da postoje i više i manje opasniji delovi spusta niz reku. Pored raftinga, možete probati i kajaking. Možete iznajmiti kajak, platiti instruktora i veslati mirnim delom reke Drine.
Upravo zbog ovih sportova, na Tari se svake godine održava Drinska regata. To je manifestacija sa dugom tradicijom u Srbiji na kojoj svake godine bude i više od sto hiljada posetilaca! Traje nekoliko dana, a bude više različitih događaja: takmičenje u pravljenju riblje čorbe, koncerti popularnih i rok muzičara i Drinska regata - sam centar događaja. Kako to izgleda? Pre početka događaja svi učesnici pripremaju svoje čamce pored reke. Neki ljudi imaju velike čamce koji mogu primiti i više ljudi. Kada dođe pravo vreme, svi sednu u čamac i počinje spust rekom do određenog mesta. Posle toga, na tom mestu bude nastavak žurke, uglavnom sviraju bendovi i bude dobra zabava. Dok traje spust rekom većina ljudi pusti muziku na čamcu i dobro se zabavlja uz neko piće. Naravno, da bi sve bilo sigurno, postoje spasilački timovi koji vode računa da sve prođe najbezbednije moguće. Još jedna zanimljiva stvar na Drini je mala kućica koja se nalazi na maloj steni na sredini reke. Zovemo je jednostavno “kućica na Drini”. Veoma je zanimljivo videti kuću koja je okružena rekom sa svih strana.
Ono što je meni najzanimljivije na Tari, ili barem u oblasti blizu Tare je “Šarganska osmica”. To je pruga u obliku broja osam koja prolazi kroz prelepe delove sa šumom i prelepim pogledima na brda i planine. Najzanimljivije je to što je ovo stari parni voz! Možete da se vozite u starim vagonima sa kupeom i uživati u zvucima klackanja na šinama. Blizu Šarganske osmice je Drvengrad. To je grad izgrađen u potpunosti od drveta. A čovek koji je izgradio ovaj grad je Emir Kusturica, poznati srpski filmski reditelj. Drvengrad je skroz funkcionalan grad, ima svoju crkvu, prodavnice, kuće, bioskop, pa čak i ulicu Novaka Đokovića! Ovo je savršeno mesto koje možete posetiti sa decom.
Eto, to je Tara, jedno od mesta koje možete posetiti i to najbolje u proleće ili rano leto. Možemo pričati o njoj u budućnosti kada budemo pričali o ostalim nacionalnim parkovima u Srbiji. Još jedno dešavanje koje me asocira na proleće je Prvi maj, dan rada. U Srbiji, to je neradan dan. Zapravo, može biti i nekoliko neradnih dana. Kako izgleda proslava ovog praznika? Pa, već mesec dana ranije, možemo čuti predloge o tome gde se sve može slaviti. To je kao kada vas nekoliko nedelja pre Nove godine svako pita: “Gde slaviš Novu godinu?”, e pa, sada pitaju: “Gde ćeš za Prvi maj?”. Iskreno, to jeste jako važan i uzbudljiv praznik. Uglavnom ljudi slave Prvi maj u prirodi. Većina ljudi ide u selo. Znate da Srbija ima mnogo sela, sa sve manje i manje stanovnika. Te prazne kuće u selima uglavnom budu pune kada slavimo prvi maj. Obično jedan prijatelj pozove ostale da svi slave u selu njegovih roditelja ili u selu dede i babe. Ovaj praznik je najviše popularan među mladima, jer naravno do je povod za pijenje mnogo alkohola i slušanje muzike ceo dan. Obično nekoliko nedelja pre praznika kreće planiranje: ko slavi, gde se slavi, šta treba kupiti, koliko novca svako treba dati i slično. Jedan ili dva dana ranije ljudi idu u kupovinu, jer je prvi maj neradan dan i većina prodavnica neće raditi, a u onim prodavnicama koje budu radile biće prevelika gužva. Pošto se obično pravi roštilj, ljudi kupuju meso za roštilj, hleb, pivo, vino, sokove i to je ono što je otprilike najbitnije. Da bi iskoristili produženi vikend, neki ljudi krenu sa slavljem dan ranije, a ostanu u prirodi ili na selu dva, tri dana. Kao tinejdžer, slavio sam prvi maj svake godine sa društvom. Bilo je zanimljvo naložiti vatru, održavati je i peći roštilj. Naložiti to znači zapaliti vatru ili stavljati drva u vatru koja već gori. Uveče smo spavali ili u šatorima ili starim kućama i delili smo sobe i krevete. Mogli smo da vidimo sela koja nismo ranije i da šetamo u prirodi u toku dana, ako ne pada kiša. Muzika je jako važna za prvi maj, morate spremiti zvučnike, internet konekciju i struju za sve to. Ako ste negde dalje od većih mesta, u brdima, često nećete imati signal na mobilnom telefonu. Roditelji onda brinu gde smo i šta radimo, u nekom dalekom selu bez mobilnog signala. Međutim, uvek bude neko blizu ko može da pomogne. Možete čuti muziku u selu koje je nekada bilo prazno. Svuda ljudi peku roštilj ili celo prase iznad vatre.Uvek bude neka baka ili deka koji pokažu gde je koja kuća i kojim putem možemo ići nazad do grada.
Oni koji žele malo mirnije da provedu ove dane odu sa porodicom u jednodevni izlet u prirodi. Izlet je kada odete u prirodu na kraće vreme. Srbija ima prelepu prirodu gde god da se nalazite, možete naći neko lepo mesto, na pola sata od grada, ili manje. Možete ići na reku ili jezero, na planinu ili ostati kod kuće, u svom dvorištu i uživati u suncu. Neki vole da putuju i van Srbije. Ima mnogo turističkih programa za Prvi maj van Srbije: putovanje u Zagreb, Budimpeštu i slično. Kao što vidite, ovo je veoma bitan praznik u Srbiji i postoji tipičan način kako ga proslaviti!
Nekoliko dana posle Prvog maja dolazi veliki praznik - Đurđevdan. Kao i mnogi drugi praznici, ovo je prvo bio paganski praznik posvećen bogu Jarilu. Jarilo je slovenski bog plodnosti. Siguran sam da i u drugim zemljama evrope postoji sličan praznik u ovo doba godine. Pravoslavna crkva, naravno, ne slavi Jarila, već Svetog Đorđa. Sveti Đorđe ili Sveti Georgije ima jako snažan kult u srpskoj kulturi. On se smatra velikomučenikom. Veoma je poznata ikona Svetog Đorđa na kome je prikazan on sa dugim kompljem kako ubija aždaju. Koplje - to je dugo hladno oružje sa oštrim vrhom, a aždaja je mitološko biće koje koje liči na zmiju sa krilima. Nešto slično zmaju. Šta radimo na Đurđevdan? Pa, ovaj praznik je posvećen zdravlju, dolasku proleća, ženidbi i udadbi mladih i plodnosti useva. Usev - to je naziv za sve što je posađeno, posejano sa namerom da se kasnije bere ili da se koristi za ishranu ljudi i stoke. To su na primer: žito, ovas, ječam, ali i povrće.
U različitim delovima Srbije običaji za Đurđevdan su različiti. Na primer, jedan običaj je da noć pre Đurđevdana, ili na sam taj dan ujutru porodica okiti delove kuće zelenim grančicama ili vencem od cveća. Venac - to je ukras ispleten od cveća i lišća, može se nositi na glavi ili koristiti kao ukras na vratima, prozoru i slično. Ovi venci i zelene grančice donose sreću i zdravlje u kući. Ono što je popularno za Đurđevdan je “Đurđevdanski uranak”. Uranak - to je kada rano ujutru, pre izlaska sunca, ustanete, spremite se i radite šta god ste planirali. Dakle, na Đurđevdan ljudi rano pre zore pođu u prirodu, negde u šumi, na livadi ili pored reke. Obavezno se ponese piće i jagnje koje se okreće na ražnju iznad vatre. Kada ostali dođu, jagnje će se već uveliko peći, a proslava ovog dana u prirodi može trajati ceo dan. Kažu da je na Đurđevdan dobro spavati, “da ne bi bolela glava”.
Još jedan interesantan deo Đurđevdana je običaj gde mladići u ponoć odlaze do kuće gde živi devojka koja im se sviđa i skidaju kapiju kuće. Potom bace kapiju negde sa strane ili negde dalje, da je roditelji teže nađu i često moraju da je traže po selu. Veruje se da će se devojka iz te kuće gde je kapija skinuta udati te godine. To je način da mladići izaberu devojku za udaju. Naravno, ovaj običaj nije tako popularan, zato što sve manje ljudi živi u selima i sve manje mladih ljudi ima u selima. Ovi stari običaji polako nestaju. Poznato je i to da je Đurđevdan vrlo važan praznik za Rome. Romi su narod koji je veoma rasprostranjen u Srbiji. Rasprostarnjen - to znači da je prisutan na više mesta. Roma ima u skoro svakom gradu u Srbiji, najviše na jugu Srbije. Đurđevdan je verovatno njihov najvažniji praznik. Ako želite da saznate nešto više o Romima u Srbiji, pogledajte filmove Emira Kusturice.
Kao što vidite, Đurđevdan je veliki praznik za Srbe. Verovatno ste već čuli pesmu “Đurđevdan” u različitim varijantama. Moja omiljena verzija je sa trubačima. Ova pesma je jedna od “najskupljih” pesama koje možete da naručite na slavljima, svadbama i slično. Postoji i romska verzija ove pesme, zove se “Ederlezi”. Evo kako zvuči ova pesma kada je svira trubački orkestar.
Proleće je vreme kada ne samo u Srbiji, već svuda u svetu ljudi polako počinju da uređuju svoju baštu ili dvorište. Čim postane malo toplije pijace budu pune cveća i voća. Možete videti bake i deke kako prodaju sveže, mirisne jagode ili bukete ruža ili lala. To možete videti i na gradskim trgovima, pogotovo ako je neki praznik. Na primer, osam dana pre Uskrsa je praznik koji se zove “Lazareva subota” ili “Vrbica”. Na ovaj dan se obeležava vaskrsenje Lazara iz Vitinije. Ovaj praznik je takođe veoma interesantan deci, jer na taj dan deca oblače šarenu odeću i nose zvončiće oko vrata. Pre litije u crkvi svako dobije mladu vrbovu grančicu. Vrba - to je vrsta drveta. Posle ljudi sa decom idu oko crkve, a deca zveckaju zvončićima oko vrata i nose ispleten venac ili krunu od vrbinih grančica na glavi. Odmah sutradan je drugi praznik - Cveti. Na ovaj dan se obeležava poslednji svečani ulazak Hrista u Jerusalim i njegovu poslednju nedelju života. U narodu postoji običaj da uoči ovog praznika devojke i deca idu u polje da beru cveće. Uoči - to znači odmah pre nečega, u ovom kontekstu dan pre praznika. Različito cveće ima različito značenje, na primer: dren se bere za zdravlje a ruže i ljubičice predstavljaju privlačnost i lepotu. Ubrano cveće ne treba unositi u kuću, već treba ostaviti ispred kuće, u vodi, da prenoći. Ovom vodom se ukućani sutradan ujutru umivaju da budu zdravi i lepi tokom cele godine. Postoji i običaj da momak ubere cveće, napravi buket i da devojci. U zavisnosti od toga kakvo je cveće u buketu, on devojci otkriva kakva osećanja ima prema njoj. Osećanja - to su emocije. Zanimljvo je da je postoji i običaj da ljudi izbegavaju da sade povrće na ovaj dan, jer misle da će samo cvetati, ali neće i rađati plod.
Kao što vidite, proleće ima mnogo običaja koji su vezani za rađanje, sreću i zdravlje. Da se vratimo na temu bašte i dvorišta. Obično posle Uskrsa i oko Prvog maja možete videti mnogo ljudi u svojim dvorištima kako kose travu ili sade cveće. Kao što sam rekao, cveće (ili sadnice) možete kupiti na pijaci, ali postoje i posebne prodavnice koje prodaju opremu za obrađivanje zemlje. Takve prodavnice zovemo “poljoprivredna apoteka”. Tu možete kupiti oruđe za rad: lopate, motike, grabulje, rukavice, ali i sve što je potrebno za sađenje povrća i cveća: zemlju, seme, sadnice, đubrivo, pa i otrove za prskanje, insekticide. U Srbiji mnogo ljudi živi od poljoprivrede, tako da ovih prodavnica ima svuda. Mnogo sam voleo period kada treba sređivati dvorište. To je vreme u rano proleće, kada su dani sve topliji, i cela porodica izađe iz kuće i provodi vreme napolju. Svako ima svoj posao: tata kosi travu, deda seče živu ogradu (to je zapravo zeleni žbun koji se koristi kao ograda), moj brat i ja pomažemo baki da zaliva cveće u bašti, a mama sadi novo cveće. Zalivati - to znači sipati vodu u saksiju ili oko biljke. Imamo zeleni travnjak u dvorištu, koji su moji roditelji i baba i deda posadili da bismo ja i moj brat igrali fudbal. Međutim, pre toga, tu je bila prelepa bašta sa različitim cvećem. Bio je čak i mali putić kroz tu baštu. Moja baba je baš volela da uzgaja razno cveće. Čak je dobila i nagradu za najelpše dvorište! To je zanimljivo: ranije ste mogli dobiti nagradu ako je vaše dvorište izuzetno lepo uređeno. Nagrada je bila jedna pločica koju možete staviti negde na zidu kuće, obično blizu kućnog broja. Mislim da te nagrade postoje i danas, ali nisam siguran. Svakako, volim da provodim vreme sa svojom porodicom u dvorištu, sa kafom i da slušam drveće kako šušti na vetru dok oblaci zalaze iza brda u daljini.
Eto, to je sve za ovu rascvetanu, prolećnu epizodu! Nadam se da ste uživali koliko i ja, dok sam je pisao. Don’t forget to visit the website: www.serbianlanguagelessons.com where you can apply for the new self-paced beginner video course in Serbian language. Also, check out our Instagram page: @learn__serbian (Serbian Language Network). I hope you enjoyed and vidimo se uskoro, pozdrav!
Want to learn Serbian?
Try our self-paced online video course!
