Zdravo! Welcome to the new episode of “Learn Serbian Podcast”. I am your Serbian language tutor - Nikola. Today we are talking about how it is to turn eighteen in Serbia. What are some problems we go through and how parties look like at this age! Before we start, please visit our website: www.serbianlanguagelessons.com where you can book a free trial lesson or join the waiting list for group lessons. We also have an Instagram page: @learn__serbian (Serbian Language Network) where we post free learning material a couple of times a week! Okay, let’s start this episode, idemo!
Osamnaest godina je baš čudan period u našem životu. Tada obično završavamo srednju školu i treba da upišemo fakultet. Ako ne upišemo fakultet, onda tražimo posao. To je vreme egzistencijalne i finansijske krize. Nikada nismo sigurni da li smo uradili dobru stvar. Kako to sve izgleda u Srbiji?
Osamnaesti rođendan je jako specifičan u Srbiji. Kada mladi ljudi napune osamnaest godina kažemo da su punoletni. To je reč nastala od dve reči: puno - leta, dakle mnogo godina. Kao i u svim zemljama, mnoge stvari se menjaju tada: postajemo odgovorni za svoje postupke, možemo putovati sami van zemlje, možemo voziti sami automobil, možemo konzumirati alkohol. Ali, u isto vreme, mnoge stvari ostaju iste: živimo sa roditeljima, nemamo posao, još uvek učimo u školi. Da li nam je punoletstvo važno, to zavisi od nas samih.
Sve više i više možemo videti velike rođendanske žurke za osamnaesti rođendan. Više ih i ne zovemo “rođendan” već “punoletstvo”, što zvuči nekako važnije. Kada idemo na osamnaesti rođendan, mi kažemo: “Idem na punoletstvo”, ili: “Imam neko punoletsvo za vikend”. To zvuči nekako ozbiljnije, zar ne? Punoletstva su postala toliko velika i važna da izgledaju kao male svadbe i venčanja. Na ovim rođendanima može biti i preko sto gostiju! Evo kako to sve izgleda:
Možda već znate da su u Srbiji sve proslave obično velike, grandiozne i sa mnogo hrane i muzike. Isti je slučaj i sa punoletstvima. Sve više ljudi slavi punoletstva veoma grandiozno. Obično bude mnogo gostiju. Ne šalim se kada kažem da taj broj može ići i preko sto ili dvesta ljudi. Pošto veliki broj gostiju treba da dođe, obično porodica iznajmi svečanu salu.
Svečana sala je nešto jako zanimljivo i specifično za Balkan. To je objekat, zgrada, koja služi za organizovanje svadbi, proslava, rođendana i slično. Pošto su u Srbiji sva veselja velika, i svečane sale su velike. To je zapravo jedna velika soba , sa mnogo stolova i stolica. Na kraju te sobe nalazi se glavni sto. Ovo je dugačak sto koji se obično koristi za svadbe. Tu sede mlada i mladoženja sa kumovima. Ovaj sto je okrenut tako da gleda na sve ostale stolove u sali. Obično je i malo podignut od zemlje, kao na nekom podijumu. Tako svi gosti mogu stalno da vide mladu i mladoženju. U sali može biti 20-30 stolova za kojim može sedeti 10-20 ljudi, zavisi od organizacije. U jednom delu sale postoji mesto za bend. Na svadbama i ovakvim veseljima postoje specifični bendovi koji sviraju popularnu i narodnu muziku. Možemo reći da je to neki poseban tip benda. Obično imamo jednog pevača i pevačicu, bubnjara, gitaristu i klavijaturistu. Ovi bendovi su toliko popularni, da često morate da ih bukirate pola godine ili godinu dana unapred da bi svirali na vašoj svadbi ili proslavi. Svi stolovi i stolice u sali su svečano ukrašeni. Obično ljudi plate ekipu koja radi dekoraciju. Tu bude mnogo balona, pa čak i mnogo pirotehnike.
Dakle, danas u Srbiji sve više ljudi se odlučuje da slavi punoletstvo u svečanim salama. Sve je jako slično proslavi svadbe, osim što nema onog centralnog stola za mladence. Slavljenik - osoba koja slavi rođendan - zove svoje prijatelje iz škole ili iz detinjstva, a porodica zove užu i širu rodbinu i prijatelje. I tako, na kraju, na ovom rođendanu može biti i više od sto ljudi! Pošto je ovo ipak svečani događaj, morate se obući makar malo formalnije: muškarci obično nose košulje i odela a devojke dolaze u elegantnim haljinama. Poklon je isto jako važan. Obično je poklon novac. Drugari iz odeljenja mogu sakupiti zajedno određenu količinu novca i doneti, dok bliža porodica obično daje više novca. Kada uđete u salu, obično vas sačeka neko, možda član porodice, i njemu dajete poklon. Gosti su obično pažljivo raspoređeni. Mladi sede sa mladima, a stariji sa starijima, na drugom kraju sale. Svi drugari iz istog odeljenja obično sede za istim stolom, a slavljenik može sedeti sa njima ili ići od stola do stola i tako provoditi vreme sa svim gostima. Na ovakvim rođendanima može svirati i bend, a ako na rođendanu ima samo mladih, onda to može biti i di-džej. Sve vreme konobari služe goste, i obično bude dosta lepe hrane i pića. Posle nekog vremena iznosi se torta. Torta takođe može biti grandiozna, velika i na tri sprata. Ovaj trenutak je jako važan! Svi gosti se okupe oko torte, a iza torte stoji slavljenik. Bend svira neku pesmu dok ekipa namešta tortu i pirotehniku. Bend može svirati i omiljenu pesmu slavljenika, a slavljenik tada igra i peva sa ostalim gostima. Obično svi ovo snimaju, a naravno, tu je i profesionalni fotograf sa svojom ekipom koji slika i snima ovaj događaj. Kada dođe vreme da slavljenik duva svećice, kreće odbrojavanje. Bend i svi gosti zajedno mogu pevati “Danas nam je divan dan” ili neku trugu pesmu. Kada krene odbrojavanje upali se pirotehnika koja “prska” ili baca male iskre, a to isto može biti i na torti. Može se čak uključiti i mašina za maglu. Na kraju slavljenik duva svećie na torti i onda svi gosti redom čestitaju slavljeniku rođendan dok bend svira neku lepu muziku. Veoma grandiozno, zar ne? Fotograf pre ili posle ovoga slika sve goste zajedno sa slavljenikom, što može drugo trajati. Kada završi slikanje, on odmah ide da “uradi slike”, da ih odštampa i zajedno sa svojom ekipom odmah donese nazad, da gosti kupe slike. Ovo se može raditi i nekoliko dana posle rođendana. Eto, tako nekako izgleda najskuplja varijanta osamnaestog rođendana u Srbiji. Sve više ljudi želi da ovako proslavi punoletstvo. Šta vi mislite? Da li je sve to vredno truda? Da li je punoletsvo tako veliki događaj? Primetio sam da više devojaka nego momaka voli ovako proslaviti rođendan.
Naravno, nije uvek ovako. Neki ljudi žele da proslave punoletstvo intimnije i ne tako dramatično. Obično se rezerviše restoran ili nekoliko stolova u kafiću i tako se “časti” društvo. Častiti - to znači platiti piće ili hranu nekome, uglavnom zato što se nešto lepo desilo u životu, nešto što želimo da proslavimo. Ja sam, na primer, slavio svoj osamnaesti rođendan kod kuće, u dvorištu. Imali smo muziku, par stolova, dobru hranu i mnogo pića. Pozvao sam samo svoje drugare, nije bilo starijih ljudi ili članova porodice. Ipak je na kraju bilo oko pedeset ljudi. Mislim da je bilo lepo.
Šta slavljenik dobija kao poklon od roditelja? Obično to bude nešto veći poklon, ali zavisi od porodice do porodice. To može biti novi laptop, koji je potreban u školi ili na fakultetu. Neko može dobiti nova kola, a neko može dobiti nov telefon. Možda to može biti nova jakna ili nove patike?
Osamnaest godina je obično vreme kada mladi polažu vozački ispit, ili kada krenu u auto-školu. Auto-škola u Srbiji ima mnogo, čak i u manjim mestima. Poslednih godina su jako skupe. Učenici prvo idu na časove slušaju teorijiski deo, što može trajati jedan mesec ili nekoliko meseci, zavisi od škole. Kada učenici polože teorijski test onda imaju časove vožnje, u kolima sa isntruktorom, što isto može trajati mesec dana ili više. Učenici uče da voze u centru grada, noću, i van grada. Na kraju imaju test vožnje, što je svima uvek strašno i svi budu nervozni kada polažu. Često se dešava da učenici ne polože “iz prve”, tj. iz prvog puta, pa moraju polagati ponovo. Ne mogu reći da je auto škola laka, ima mnogo stvari koje morate dobro uraditi na vozačkom ispitu: morate naglo kočiti, krenuti iz mesta uzbrdo, parkirati se paralelno, voziti u gradu i nazad. Ako sve dobro prođe, položili ste! Međutim, ako ne stanete na znaku stop, ili ako ne stanete da pešak pređe ulicu, pali ste. Pored svega ovoga, auto škole su dosta skupe za srpski standard. Sve ukupno možete platiti i preko hiljadu evra! Posle polaganja ljudi traže koji automobil da kupe. U Srbiji većina ljudi kupuje polovne automobile. “Polovan”, to znači nešto što je staro ili već korišćeno. Najčeći prvi automobil je stari Fiat Punto ili Folksvagen Golf. Vozač početnik mora poštovati pravila: ako još nema osamnaest godina ne sme voziti sam auto. Svaki vozač početnik mora dve godine imati znak “p” na autu, što znači: početnik. Dakle, dve godine ne sme voziti posle jedanaest sati uveče i pre šest sati ujutru. Ne sme voziti automobil koji je jači od 109 konjskih snaga i slično.
Automobil može biti baš koristan ako morate da stalno putujete daleko zbog škole ili fakulteta. Ako ste iz nekog manjeg mesta blizu gradova morate stalno putovati tamo i nazad. Ima mnogo učenika koji žive u selima, a u školu u gradu idu kolima. Međutim, više je učenika koji putuju autobusom. Srednja škola obično traje četiri godine. Učenici na poslednjoj godini srednje škole zovu se maturanti. Matura je ispit koji učenici polažu na kraju školovanja. Ovaj ispit se sastoji iz tri dela. Prvi deo je ispit iz srpskog jezika, drugi deo je ispit iz engleskog jezika i treći deo je ispit iz predmeta koji učenik sam bira. To može biti matematika, muzičko obrazovanje, srpski jezik i slično. Kada polože ovaj ispit, učenici imaju svečanu ceremoniju gde dobijaju diplome. Međutim, najinteresantniji deo je proslava mature. Maturanti poslednjih dana škole polako kreću sa slavljem. To je gorko-sladak osećaj jer se učenici rastaju od svojeg odeljenja. Odeljenje je kao jedna velika porodica. Na dan proslave mature cela generacija maturanata dolazi u školu. Svi su lepo obučeni. Muškarci nose košulje i odela, a devojke haljine. Profesionalni fotograf slika celu generaciju, obično ispred škole, a onda svako odeljenje posebno. Obično ovde bude mnogo ljudi. Ispred dolaze porodice koje gledaju svojeg maturanta. Tu bude i mnogo prijatelja koji se slikaju sa lepo obučenim maturantima. Po pravilu, učenici plate trubače, tako da ispred škole bude trubački orkerstar koji svira dok se svi slikaju i pričaju. U nekim mestima učenici šetaju kroz centar grada. Kada sam ja maturirao, svi smo šetali od škole do hotela u kojem smo slavili maturu. Na čelu kolone su bili trubači, koji su svirali i išli napred. Iza njih su išli maturanti u paru. Svako ima svojeg para sa kojim šeta ili sa kojim se slika. Svi smo polako išli do hotela, a mnogo ljudi je išlo sa nama, sa strane. Svi su nas gledali dok šetamo. To je skoro kao neki karneval. Kada maturanti dođu do hotela, sale ili restorana, opet kreće slikanje. Posle slikanja svi maturanti uđu unutra i svako odeljenje seda za svoj sto. Unutra je atmosfera veoma slična svadbi ili proslavi punoletstva: mnogo stolova i bend koji svira. Učenici i profesori zajedno slave, u istoj sali. Obično celo odeljenje kupi poklon svojem razrednom nastavniku. Razredni nastavnik je nastavnik koji brine o odeljenu, to je kao roditelj u školi. Ova proslava traje od, na primer, osam uveče do dvanaest, jedan ili dva posle ponoći. Posle ove žurke, maturanti obično žele da idu na još neko mesto. Sada više nisu pod kontrolom nastavnika. Obično mogu ići u neki klub i sačekati jutro uz burek. Eto, to je matura i proslava mature. Još jedan razlog za slavlje!
Maturski ispit je veoma važan, jer poeni na tom ispitu utiču na to da li ćete upisati fakultet koji želite. Kada maturant izabere fakultet, on polaže prijemni ispit na fakultetu. Obično se i ovaj ispit sastoji iz više delova. Kada završi prijemni ispit na fakultetu, maturant čeka rezultate. Ovo je jako težak preiod za sve buduće studente. Kada dobije rezultate, on vidi da li ja “upao” na fakultet ili ne. Kada student upiše neki fakultet, mi kažemo da je “upao na fakultet”, na primer: “On je upao na psihologiju”. Naravno, ako upišete fakutlet koji ste hteli, to je još jedan razlog za slavlje! Najviše studenata ima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Period posle srednje škole je jako čudan. Kao brucoši, stalno se pitamo da li smo doneli pravu i dobru odluku u vezi sa studijama. Neki brucoši su odmah znali da su izabrali prave studije, a neki brucoši promene fakultet na prvoj godini. “Brucoš” - to je student na prvoj godini fakulteta koji još nije položio prvi ispit. U Srbiji većina studenata studira na državnim fakultetima, a pored njih postoje i privatni fakulteti. Državni fakulteti su često jeftiniji od privatnih. Takođe, student može biti “na samofinansiranju” ili “na budžetu”. Samofinansiranje znači da student ili njegovi roditelji sami plaćaju fakultet, dok “biti na budžetu” znači da fakultet i studiranje plaća država. Najpopularniji smerovi na fakultetima u Srbiji poslednjih godina su: Informacione tehnologije, Psihologija, Stomatologija, Medicina, Arhitetkura, Farmacija. O studiranju u Srbiji ćemo pričati u nekoj drugoj epizodi!
Neki maturanti ne upišu fakultet. Ako završite srednju stručnu školu, možete lakše naći posao odmah posle srednje škole. Ako završite gimnaziju, obično je teško naći posao odmah posle srednje škole i morate završiti fakultet. Postoje razne srednje stručne škole. Možete naći posao kao električar, medicinska sestra, ekonomista i slično. Ovo je period gde mnogi punoletni mladi ljudi žele da imaju svoj novac. Ekonomska situacija u Srbiji nije bila laka ni posle devetesetih godina. U Srbiji je čak i običaj da deca žive sa roditeljima, čak i kada nađu posao i kada se venčaju. Roditelji čak i očekuju da će njihov sin ostati u istoj kući i da će njegova žena i njihovo dete živeti sa njima. Zato mnogi ljudi grade velike kuće, na dva sprata, da bi imalo mesta za sve. Siguran sam da nekima ovo zvuči kao noćna mora. Ovo je problem jer nema privatnosti, nema ekonomske samostalnosti. Moramo shvatiti da je razlog za ovo ipak najviše novac. Ranije su ljudi imali čak i manje novca nego sada. Cela porodica od pet i više članova je živela u istoj kući i sav novac je bio zajednički novac. Porodica je jako važna u srpskoj tradiciji i kulturi. Svi članovi porodice žele da znaju šta se dešava u vašim životima i hoće da pomognu ako imate neki problem. Često mladi bračni par sa detetom nema dovoljno novca, pa im njihovi roditelji pomažu. Međutim, imam osećaj da danas ipak sve više ljudi želi da živi samostalno, odvojeno od rodilteja. Razlog za to je barem malo veća zarada nego što je bila ranije. Ovo se najviše vidi u većim gradovima, kao što je Beograd. Porodice u Beogradu imaju verovatno najveću zaradu u Srbiji i uglavnom žive odvojeno od roditelja, u stanu i zato je sve češći običaj da mladi ljudi traže samostalan život, iako je ekonomska situacija teška. Često se mladi ljudi mogu posvađati sa roditeljima ako se njihovi planovi ne poklapaju sa planovima roditelja.
Možemo čuti, pogotovo od starijih ljudi, da mladi u Srbiji ne žele da rade. To možda i jeste tačno, jer je nezaposlenost u Srbiji jako velika. Najmlađe generacije ne žele da rade za malo para. Često možemo videti reklame za posao gde je plata četrdeset hiljada dinara. To je trista četrdeset evra. Kirija za garsonjeru u nekom manjem gradu košta oko sto pedeset ili dvesta evra mesečno. Šta vi mislite: da li je dobro što mladi ne žele da rade za malo para ili mislite da su mladi lenji i neradnici?
Kao što vidimo, osamnaest godina nekome može značiti sve, a nekome ništa. Mnogo ljudi očekuje mnogo stvari od nas kada napunimo osamnaest godina. U kratkom periodu od nekoliko meseci ili godina moramo odlučiti kako će izgledati naš ceo život. Moramo izabrati dobru karijeru za nas, moramo naći dobar posao sa dobrom platom i moramo misliti i o ljubavnom životu. Često smo umorni, gladni, uplašeni. U isto vreme, ovo je jedan od najlepših perioda u životu. Kada nađemo posao možemo kupiti stvari koje smo oduvek želeli da imamo. Možemo putovati sami ili sa priajteljima. Možemo izlaziti svakog dana jer nema više škole. Kako ste se vi osećali kada ste imali osamnaest? Da li prolazite kroz ovo sve sada? Ako je tako, ne brinite, niste sami.
To je bilo sve za ovu epizodu! Nadam se da ste uživali! Ne zaboravite da posetite naš vebsajt: www.serbianlanguagelessons.com gde možete da se prijavite za grupne časove. Takođe, zapratite našu instagram stranicu: @learn__serbian (Serbian Language Network). Vidimo se i slušamo se u sledećoj epizodi! Ćao!
