E12: Jesen u Srbiji

Zdravo! Welcome to the new episode of Serbian Language Podcast. We will start this episode with some great news: we have a website: www.serbianlanguagelessons.com Here you can schedule lessons, listen to the podcast and read transcripts. You can also subscribe to newsletter to get notified when new transcript comes out! Many more things coming soon, so be sure to check the website every now and then. I received many messages of people asking when will the new episode come out, so we are finally here! It can take a while for me to write, edit and publish an episode and in the same time organize and teach Serbian online and also run the Instagram page. In this episode, we are talking about autumn in Serbia. Let’s start!

Srbija ima veoma izražena godišnja doba. Šta to znači? Svako godišnje doba ima karakteristične osobine. Proleće i leto mogu dosta da se razlikuju. Proleće nije mnogo toplo, sve je zeleno i ima mnogo šarenog cveća. Leto može da bude mnogo vruće. Nekada temperature idu i do 40 stepeni Celzijusa, a imate osećaj kao da ste na jugu Španije ili Grčke. Sa druge strane, zima može isto biti veoma ekstremna. Zimi može pasti mnogo, mnogo snega i bude veoma hladno. Temperature mogu ići i do -10 stepeni Celzijusa. Imate osećaj kao da ste na severu, u hladnoj Norveškoj ili u Rusiji. Jesen počinje 23. septembra i može biti veoma lepo godišnje doba. Tada drveće polako postaje žuto i lišće opada sa grana. Svi parkovi u gradovima su puni raznih boja u jesen: žuta, zelena, narandžasta, crvena. Pod nogama krcka i šušti lišće, deca trče po šarenom lišću i sakupljaju kestenje. Kesten – to je okrugli, smeđi plod drveta kestena koji pada iz krošnje u jesen. Deca obožavaju da skupljaju ove oblutke da prave kolekciju, a malo nemirnija deca vole da gađaju slučajne prolaznike. Svakako, parkovi u jesen mogu biti puni roditelja i dece. I dok tako prohladni jesenji dan prolazi, kroz vazduh se širi zvuk testera i miris prvog ogreva. Ogrev – to je materijal na koji se ljudi greju zimi: drvo, ugalj, gas i slično. U Srbiji se većina domova greje ili uz pomoć termo elektrane ili imaju svoj kućni kotao. Ovaj kotao najčešće može koristiti drvo ili ugalj. Mnoge porodice imaju više od tri člana. Ovakve porodice često koriste drva za grejanje zimi. Drva morate kupiti na vreme i onda ih cepati uz pomoć sekire ili testere na sitnije komade. U to doba možete zaraditi dosta novca ako imate snage i volje, ili potrebnu opremu – mašinu za cepanje drva. Mnogo ljudi plati radnike koji dođu i cepaju drva ispred kuće. Tako da ako živite u nekom manjem gradu, ili u velikom gradu malo dalje od centra i ako pođete negde u toku dana možete čuti bezbroj motornih testera kako vredno rade. Proći ćete pored dvorišta u kome se nalaze radnici koji cepaju drva ceo dan i osetićete miris drva u vazduhu. Ovakva drva se „slažu“ na gomile negde blizu kuće, najčešće u dvorištu i koriste se tokom zime. To je veoma autentično jesenje iskustvo u Srbiji. Sećam se, kada sam bio mali, osećao sam prolazak vremena i blizinu jeseni, zime i hladnih dana po prvim zvucima testera i po dimu iz kotlova koji se osećao u vazduhu. Znao sam da dolazi hladna, duga zima. Svako godišnje doba ima svoje dobre i loše strane. Jesen u početku može biti veoma topla. U Srbiji mi to zovemo miholjsko leto. Šta je to miholjsko leto? To je naziv za topli period posle početka jeseni. To je kao neko mini leto. Dani su veoma topli, možete nositi šorc i majicu, a jesen je! Zove se „miholjsko“ jer se javlja oko Miholjdana, 12. oktobra (datum na kome se slavi jedan svetac u pravoslavnom kalendaru) i može trajati nekoliko nedelja. Dakle, imamo pravi mali meteorološki fenomen! Mnogi ljudi žele da iskoriste ove poslednje „letnje“ tople dane u godini za odlazak u prirodu. Možete se čak i sunčati, u oktobru! Oblčno posle ovog perioda dolazi hladna sezona kiša i pljuskova. Pljusak – to je kada mnogo kiše padne, obično odjednom i naglo. Dakle, ako želite da živite u Srbiji, morate biti spremni za sve vremenske uslove: u jesen morate imati dobru obuću jer će sve biti mokro. Zimi morate imati debelu jaknu i kapu jer zimski vetar „ujeda“ koliko je hladan. Leti je svejedno da li ste u Srbiji ili na Majorki – vreme je isto: mnogo, mnogo vruće i mnogo sunca. Dakle, moje detinjstvo u jesen, kada se setim, bilo je ispunjeno šuštanjem lišća, kišom i mirisom prvih hladnih dana. Međutim, unutra, u kući, često se osećao jedan lep, poznati miris – miris bundeve.

Šta jedemo u Srbiji u jesen? Jesen je doba kada ima mnogo bundeva ili tikvi. To je narandžasta biljka okruglog ili izduženog oblika, veoma je slatka. Tikva može da se peče tako što je nasečemo na delove i stavimo u rernu. Ona ovako bude veoma slatka, a neki vole da kažu da je tikva srpska banana. Tikva može da se koristi za pravljenje pite od bundeve. Neki to zovu tikvenik. Ova pita može da se pravi na različite načine, ali uglavnom se tikva narenda, u nju se stavi šećer i cimet i onda se sve to uvije u testo koje je tanko i lisnato. Sve to se peče u rerni i dobijemo hrskavu pitu od bundeve. Međutim, hrana koja zauzima mesto broj jedan u jesen i zimi je – zimnica. Zimnica se pravi uglavnom od različitog povrća: paprike, papričice, krastavca, paradajza. To je hrana koja se konvervira i čuva da bi mogli da je jedemo za vreme zime, kada je ta vrsta hrane van sezone. Pošto zimi nema paprike (ili je ranije nije bilo), mi pravimo ajvar. Pošto nema paradajza, mi pravimo kečap ili paradajz sos. Ako hoćemo da jedemo nešto slatko zimi, jedemo domaći džem od šljive, kajsije ili šipurka. Dakle, ljudi u Srbiji su mnogo vredni. Kada rodi šljiva, cela kuća srpema džem ili rakiju i to može trajati nekoliko dana. Pred jesen ili za vreme rane jeseni, većina ljudi, ako imaju mogućnosti, spremaju ajvar. Ajvar je specijalna vrsta „salate“ koja se pravi od crvene paprike. To je ujedo i namaz i prilog uz jelo. Možete mazati na hleb i jesti uz slaninu ili bilo kje drugo jelo. Uglavnom se servira kao predjelo uz sir, jaje, slainu ili luk. Ako ste u nekom malom mestu na jesen, možete videti vredne ljude kako u dvorištu kuće ceo dan prave ajvar. To se obično radi za vikend, kada ljudi završe posao i imaju vremena za druge stvari. Ceo dan može biti ispunjen pravljenjem ajvara. Miris pečene i kuvane paprike se širi u vazduhu kako prođete nekom ulicom. Kako se pravi ajvar? Crvene paprike koje uberete iz bašte prvo pečete. Onda pečene paprike oljuštite, iscedite i sameljete. Sećam se, kada sam bio mali, svi su koristili metalne, mehaničke mašine za mlevenje paprike, paradajza i mesa. Papriku ubacite u otvor na vrhu te mašine i onda ručno okrećete ručicu i mlevena paprika izlazi sa prednjeg kraja mašine. To mi je bilo jako zanimljvo kada sam bio mali. Ceo proces pravljenja ajvara, paradajz sosa ili džema je jako zanmljiv kada si dete. Cela porodica je zaposlena. Svi nešto rade u kući ili van kuće. Voleli smo da trčimo sa jednog kraja dvorišta, gde deda peče papriku, na drugi, gde baba pere sveže paprike, još neispečene. Ja bih gledao sve to crvenilo i uživao bih ceo dan! Ponekad mi deda dozvoli da pomognem i okrećem mašinu za mlevenje, ponekad mi baba dozvoli da promešam ajvar na šporetu. Dok se sprema zimnica vlada porodični, timski duh. Dakle, kada se paprika ispeče samelje onda se peče (ili kuva, na šporetu). Obično se to radi van kuće, jer treba ispeći mnogo, mnogo paprike i to može napraviti nered. Zbog toga, često koristimo šporet na drva, a pošto je pravljenje zimnice srpska tradicija i to je veoma važan proces, postoje specijalne peći za pravljenje zimnice, džema i ajvara – furune. Pečenje paprike može trajati satima, jer se obično peku na tihoj vatri. Pored paprike, u smesu možete dodati plavi patlidžan ili neki začin, na primer celer ili beli luk. Kada se paprika ispeče na šporetu, treba staviti ajvar u tegle. Tegle treba oprati i pripremiti. Ako stavljate vruć ajvar u tegle, morate zagrejati i same tegle, jer će pući: ajvar je vruć a tegle su hladne. Dakle, treba staviti tegle u rernu i zagrejati ih. Kada stavite ajvar u tegle, možete staviti palstičnu foliju preko otvora tegle i onda zašrafiti poklopac, tako ćete dodatno osigurati da se ajvar ne pokvari. Ovako prirpemljen ajvar obično stavimo u špajz, ne morate ga držati u frižideru. Ajvar treba biti na suvom i malo hladnom mestu, u hladu. Ajvar u tegli može trajati dve ili tri godine.

Za vreme jeseni, mnoga domaćinstva peku rakiju. Ako vas interesuje srpska kultura, mislimda već svi znate šta je to rakija. Rakija je veoma važan deo srpske tradicije. To je jako, žestoko alkoholno piće. U Srbiji skoro da ne postoji kuća bez rakije. Rakiju možete kupiti u prodavnici, ali prava rakija je ipak ona koju napravi deda na selu. Rakiju peče uglavnom muški deo porodice. Voće koje se koristi za rakiju je šljiva, dunja, kruška, jabuka i slično. Kada se šljiva nabere, ona se spremi za fermentaciju. Taj proces može trajati i mesec dana. Posle fermentacije, dolazi faza destilacije. Za ovo je nam je potreban „kazan“ za rakiju. To je velika bakarna „posuda“ ili sprava uz pomoć koje pravimo rakiju. Rakija se pravi tako što se fermentisana šljiva zagreje i alkohol isparava pa se onda ponovo kondenzuje. Ta tečnost koja se kondenzuje na kraju postane rakija. Rakija može biti vrlo jaka od 40% alkohola do 60% procenata, a domaća rakija može imati i više. U narodu je ljudi misle: što je jača rakija, to je bolja, međutim, prava rakija mora imati lep ukus i miris. Rakija se posle destilacije može čuvati u drvenom buretu, a sipa se u staklene flaše. Najčešće je pijemo uz meze: tanjir sa slaninom, suvim mesom, sirom, lukom. Ako imate gosta u kući, obavezno ga morate ponuditi rakijom. Dakle, rakija je nezaobilazni deo svakog momenta u životu, koristi se kada je svadba, rođendan, slava, za dobro jutro, pa čak i kao lek!

Možda ne izgelda tako, ali Srbija ima dobru tradiciju sa kvalitetnim pićima. Kada neko kaže brendi ili liker, prvo pomislimo na irski viski, džin ili tekilu, ali eto vidimo da Srbija i ceo Balkan imaju jako bogatu kulturu pijenja i pravljenja rakije. Kada neko kaže vino, pomislimo na Francusku ili Italiju, ali Srbija isto tako ima jako dobra vina. Mnoge kuće imaju porodične vinograde, uglavnom na severu ili jugoistoku Srbije. Vinogradi se takođe beru u jesen. Ako imate mali vinograd, on se može obrati vrlo brzo, ako cela porodica učestvuje. Kada sam bio mali, pa i sada, svake jeseni beremo dedin vinograd. To traje jedan ili dva dana. Berba grožđa je još jedan razlog da se vidimo prijatelje i porodicu, jer svi učestvuju u berbi i svi pomažu. Svaki put smo ustajali rano ujutru, oko pet ili šest sati i odlazili traktorom uzbrdo do vinograda. Tamo smo brali grožđe ceo dan, dok ne padne mrak i ako ostane još grožđa, brali bismo još jedan dan. Iako smo radili ceo dan, nije bilo dosadno niti mnogo teško jer ceo dan provedemo u prirodi, sa prijateljima. Pričali smo, pevali, slušali muziku i družili se. Fizički rad je nekako lepši kada se radi kolektivno, sa ljudima koje volimo. Posle berbe moj deda od grožđa pravi vino. Mnoge porodice iz mog kraja imaju svoje domaće vino. Iako ovo vino možete kupiti za relativno malo novca, ono je zapravo neprocenjivo. Nema mnogo mesta u svetu gde neko može piti dedino vino ili dedinu rakiju. Kada berba vina bude dobra ili ako rakija bude dobra te godine, mnogi ljudi bi čuvali flašu vina i rakije da je otvore kada im se sin ili ćerka oženi ili uda. Eto, vidimo da rakija ili vino nije samo piće kao svako drugo u Srbiji. Ogroman trud je potreban da se voće ubere i napravi piće. Često u tome učestvuje cela porodica, pa čak i komšije i prijatelji. I zato, ako vam neko nekada pokloni flašu domaće rakije ili domaćeg vina iz Srbije, dobro je čuvajte i cenite, to je veliki poklon!

Baš ovakav poklon možete poneti ako idete na slavu kao gost. Jesen je vreme kada kreće sezona slava. Svi se pripremaju da provedu jedno hladno jesenje popodne sa porodicom i prijateljima okupljeni oko stola sa dobrom hranom, rakijom i vinom. O slavama smo pričali ranije u ovom podkastu. Najveće slave u Srbiji su Mitrovdan, Aranđelovdan, Sveti Nikola i tako dalje. Takođe, jesen je sezona svadbi. Mnogo mladih parova priprema svadbe krajem leta i početkom jeseni. O srpskoj svadbi biće više reči u nekoj od sledećih epizoda.

Jesen u Srbiji nas polako priprema za hladnu zimu. Tada ljudi uglavnom budu bliži jedni drugima, polako se navikavamo na hladnoću, više dana provodimo u kući, gde je toplije, gde baka peče pitu od bundeve. Napolju idemo po ogrev, ako nas mama pošalje po drva ispred kuće, a tu možemo sresti dedu koji peče rakiju i ugrejati se pored vatre kod kazana. Osećamo miris zime u vazduhu i znamo da za koji mesec pada prvi sneg. Eto, tako nekako izgleda detinjstvo u jesen.

To bi bilo sve za ovu, kasnu oktobrasku epizodu. Nadam se da ste uživali i da sam vam makar malo bolje približio atmosferu jeseni u Srbiji. Nemojte da zaboravite da posetite internet stranicu: www.serbianlanguagelessons.com. Zapratite i Instagram stranicu: @learn__serbian (Serbian Language Network). Vidimo se uskoro sa novom epizodom, pozdrav!