Christmas in Serbia: E14 Transcript

E14: Božić u Srbiji

Zdravo! Srećna Nova godina i srećan Božić! I wish you all the best in this new year, and I hope you are all well! Today we are talking about the Christmas season in Serbia: what are the customs around this holiday and what is important to know if you want to spend this holiday season the Serbian way. Before we start, be sure to visit our website: www.serbianlanguagelessons.com, where you can book a free Serbian language lesson with a qualified tutor. You can also follow our Instagram page: @learn__serbian (Serbian Language Network) for weekly content in Serbian language. Now, grab a cup of warm tea and a cozy blanket and let’s get this episode started!

U ovim hladnim, januarskim danima najbolji način da se ugrejemo je pored vatre, uz šolju tople kafe ili čaja i sa porodicom i prijateljima. Kada provodimo dane sa ljudima koje volimo, nije nam toliko hladno, zaboravimo na zimu i na sve probleme. Božić je upravo takav, savršen zimiski praznik. Postoji mnogo bitnih tradicionalnih elemenata oko Božića u Srbiji. Božić je veoma bitan praznik, vezan za porodicu i dom. Veoma je važno provesti Božić u miru i u krugu porodice, ako je moguće. Kako izgleda ovaj praznični period?

Možda već znate da u Srbiji Božić nije 25. decembra, već 7. januara. U Srbiji, većina ljudi je pravoslavne hrišćanske vere. Srpska Pravoslavna Crkva koristi julijanski kalendar, umesto gregorijanskog kalendara. Zbog toga, Božić u Srbiji slavimo 7. januara, a Novu godinu bi tehnički trebalo da slavimo 13. to jest 14. januara. Međutim, svi ljudi u Srbiji, naravno, računaju vreme koristeći gregorijanski kalendar. Tako je u Srbiji mesec ili dan isti kao svuda u svetu, ali isto tako u Srbiji slavimo dve Nove godine, ali ne i dva Božića. Praznična sezona počinje tri nedelje pre Božića. Svake nedelje imamo po jedan neobičan praznik. U prvoj nedelji slavimo praznik koji se zove “Oci”. Na ovaj dan deca vezuju svoje očeve, a oni se “drešu” (odvezuju) tako što im daju poklone. Mala deca obožavaju ovaj praznik. Ovako to može izgledati: tata izađe iz sobe i pravi se kao da nešto radi i da ne vidi decu. Odjednom deca potrče i stave kanap oko ruku svome ocu (tati). Otac obično da deci novac da, na primer, kupe nešto majci, ili neki slatkiš. Tada deca odvežu oca i puste ga. Sledeće nedelje sledi drugi praznik - “Materice”. Ovaj praznik ima isti princip, samo što sada deca vezuju majke, obično za noge. Toga dana možete čuti vrisak i smeh dece po kućama, jer je ovo jedna od omiljenih njihovih igara. Kada majka da deci neki slatkiš, na primer, oni je odvežu. Sleće nedelje, poslednje nedelje pred Božić, deca dolaze na red za vezivanje. Ovaj praznik se zove “Detinjci”. Tog dana roditelji vezuju svoju ili tuđu decu, za noge ili ruke. Deca se odvežu tako što daju neki poklon svojim roditeljima. Naravno, sve ovo je jedna igra, i postoji zbog dece. Vezivanje je simbolično i bezopasno. U nastavku možete videti da većina ovih običaja postoji zbog dece. Dakle ova tri praznika: Oci, Materice i Detinjci su tri nedelje pre Božića.

Zima u Srbiji može biti veoma hladna i oštra. Poslednjih nekoliko godina, kao da nije bilo mnogo snega početkom januara. Sneg obično možemo očekivati u januaru. Sećam se, kada sam bio mali, probudim se ujutru, pogledam kroz prozor, a napolju je sve belo! Sneg je pao preko noći! Još ako je raspust, mogli smo ići napolje da pravimo Sneška Belića, da se sankamo i grudvamo. Neki ljudi vole zimu, neki ne. Deci nikada nije hladno kada se igraju u snegu! Obično se sva deca iz komšiluka okupe i zajedno se igraju u snegu. Mame i tate brinu da se deca ne prehlade ako predugo budu napolju. Međutim, kako prolazi nedelja, a nema novog snega, sve postane mokro i blatnjavo. Sneg vrlo brzo postane dosadan za čišćenje, a na ulicama bude lapavice. Lapavica je naziv za mokar, plrjav sneg koji je jako dosadan. Obično ga bude kada posle nekoliko dana snega počne da greje sunce i sneg koji je pao počne da se topi. Svakako, Božićni daini mogu biti veoma hladni i mirni.

Dakle, u Srbiji prvo slavimo Novu godinu, univerzalnu, gregorijansku pa onda Božić. Možda je ovako i bolje: prvo napravimo planove za žurku ili možda neko veče sa prijateljima, a nekoliko dana posle toga provedemo u miru i tišini sa porodicom ili ljudima koji su nam najbliži. Možete poslušati epizodu broj osam, gde govorimo više o Novoj godini u Srbiji.

Četrdeset dana pre Božića neki vernici drže post. Post je vreme kada ljudi ne jedu hranu životinjskog porekla i ne piju alkohol. Većina ljudi u Srbiji ne posti svih četrdeset dana, već samo na Badnji dan. Pre Božića imamo dva bitna dana: Tucindan i Badnji dan. Tucindan je narodni praznik, koji obično bude petog januara. Ovaj praznik se proslavlja u većem delu Srbije. Ako ste nekada bili u Srbiji, sigurno znate da mi u Srbiji volimo pečenje. Za one koji ne znaju, pečenje ili pečenica je pečeno meso, najčešće od svinje ili jagnjetine. Ono što je posebno ovde je način na koji se meso priprema. Ranije je većina ljudi živela u selima, u ruralnim delovima zemlje. U selu se skoro svaka kuća stara o nekoj životinji: o kravama, svinjama, kokoškama, ovcama i tako dalje. Ljudi na selu su živeli od ovih životinja, koristili su mleko od krava da prave sir, jaja od kokošaka, vunu i mleko od ovaca, a svinje su se koristilie za meso, naravno. Pošto skoro svaka kuća ima svinju, ona koristi svinjsko meso za vreme velikih praznika: Božić, Uskrs, slava i slično. Koristi se cela svinja, koja se stavi na ražanj i peče se polako, nekoliko sati iznad vatre. Ražanj je dugačka drvena ili metalna šipka sa oštrim vrhom. Ovaj običaj je ostao i danas, jer i dalje veliki deo ljudi ili živi na selu ili je došla iz sela u neko veće mesto, u grad. Proces ubijanja svinje i pripremanja mesa može biti malo šokantan u današnje vreme, kada ljudi obično kupuju meso u prodavnicama i ne razmišljaju odakle je ono došlo. Međutim, u Srbiji svaka kuća na selu zna odakle dolazi njeno meso, jaj i mleko i čime i kako je hranjena životinja pre toga. Takođe, kada meso bude pripremljeno, čak i deca učestvuju u pečenju. Često deca obožavaju da okreću prase ili jagnje na ražnju iznad vatre. Kada meso bude gotovo, deca se okupe i kidaju najukusnije delove pečenja. To je jedan aspekt odrastanja u Srbiji, na selu. Tako su ljudi radili ranije, tako rade i danas, pogotovo na Tucindan. To je dva dana pre Božića, 5. januar. Tada se svinja ili jagne, priprema za obradu i za pečenje. Ovaj dan se zove tako jer se ranije životinja tukla kamenom ili tipim delom sekire pa se onda pripremalo za pečenje. Tući, tučem je glagol koji znati udarati, fizički napadati. Eto, vidite, ovaj običaj pečenja praseta je jedan veliki razlog što u Srbiji, pogotovo u manjim mestima, nema mnogo vegana ili vegetarijanaca. Nema sumnje da je ovakav običaj nasleđe paganskih verovanja. Možete videti dosta sličnih običaja u Srbiji koji su najverovatnije prvobitno bili paganski. Međutim, crkva ih je prihvatila. Postoji verovanje da na tucindan decu ne valja tući, da ne bi bila bezobrazna i nevaljala. O tome kako i zašto se deca tuku u Srbiji pričaćemo u nekoj od sledećih epizoda.

Posle Tucindana dolazi Badnji dan. Badnji dan je veoma bitan za pravoslavne hrišćane u Srbiji. To je poslednji dan božićnog posta, šesti januar. Ovaj dan je veoma bitan, a postoji nekoliko rituala koje treba ispoštovati. Ujutru, pre nego što izađe sunce, muški deo porodice ide u seču badnjaka. To znači da treba ići u šumu i naći drvo hrasta (ili cera) i poseći ga. Dakle, badnjak je ritualno, sveto drvo hrasta koje se seče na Badnji dan. Ovo drvo je u hrišćanstvu simbol vatre koja je ugrejala Isusa Hrista kada se rodio. Takože može predstavljati krst na kome je Isus Hrist razapet. Međutim, mnogi naučnici smatraju da je ovaj običaj, kao i mnogi drugi, poreklom iz prehrišćanske religije, iz paganstva. Smatra se da je u paganskom običaju ovo drvo predstavljalo simbol duha rastinja i prirode, a takođe može predstavljati simbol sunca. Mnogi narodi u Evropi imaju slične običaje koji se dešavaju u isto vreme, u Engleskoj, Francuskoj i Italiji na primer. Još jedan dokaz da je ovo najverovatnije paganski običaj je činjenica da se prema badnjaku ponašamo kao prema pravoj, živoj osobi. Hajde prvo da vidimo kako se seče badnjak. Muški deo porodice pre sunca ide u šumu i traži drvo hrasta. Kada pronađe ovakvo suvo, mlado drvo, domaćin stane ispred njega, okrenut istoku. Onda domaćin pospe drvo žitom. Posipati, posipam znači prekriti peskovitim, zrnastim materijalom, na primer peskom, semenjem, šećerom i slično. Kada pospe žitom, domaćin pozdravi drvo, kaže na primer: “Dobro jutro, čestit ti Badnji dan”, onda se prekrsti, pomoli Bogu i poljubi drvo. Negde je običaj da se drvo ne dodiruje golim rukama, tako da onaj koji seče badnjak nosi rukavice. Ponegde ljudi objašnjavaju badnjaku zašto su došli da ga seku. Kao što vidimo, ljudi se ponašaju kao da je badnjak prava osoba, da može da čuje i razume šta se dešava. Ovo je verovatno ostatak paganskih običaja. Neki stručnjaci misle da je badnjak isto što i slovenski bog Svetovid - bog rata i plodnosti. Onda se badnjak seče sekirom ukoso, da bi pao na istočnu stranu. Dobro je da badnjak ne padne na neko drugo drveće. Drvo treba udariti najviše tri puta, “da se drvo ne muči”. Ako drvo ne padne posle tri puta, onda treba ga ručno išlupati. Prvi iver koji otpadne treba uhvatiti i sačuvati. Iver je deo drveta koji otpadne kada se drvo seče. Taj deo drveta se sačuva i stavi se tamo gde želite da imate poseban napredak u novoj godini, na primer pored košnica. Košnica je predmet u kome se čuvaju pčele. Kada drvo posečemo, na panj ostavimo pola pogače. Panj je deo drveta koji je ostao u zemlji posle sečenja. Drugi deo pogače treba pojesti na putu do kuće. Posečeno drvo obično nije mnogo veliko, najviše oko 2 i po metra dužine. Ovo drvo treba doneti kući i ostaviti ga ispred ulaznih vrata. Negde ljudi seku više od jednog badnjaka, a glavni badnjak je onaj koji je najdeblji.

Badnjak se unosi u kuću kada padne mrak. Osoba koja unosi badnjak zove se “badnjačar”. Badnjačar nosi badnjak i desnom nogom prelazi prag kuće. Prag je deo vrata koji se nalazi na podu. Negde badnjačar pokuca na vrata, a sa druge strane ukućani pitaju: “Ko je?”. Na to badnjačar može odgovoriti “Badnjak vam dolazi u kuću” ili “Dobro veče i srećno vam Badnje veče”, a ukućani odgovaraju: “Dobro veče badnjače”. Dakle, badnjak je sada gost u kući. Dok badnjačar ulazi u kuću domaćica posipa njega i badnjak žitom iz sita. Sito je predmet kojim se posipa brašno. Kada badnjačar uđe u kuću, posipa se slama po podu. Slama je osušena trava. Slama obično može biti postavljena i ispod stola.

Sada ide veoma interesantan i pomalo apsurdan deo: Badnjačar ide po kući “kvočući kao kvočka”, a deca na podu, u slami pijuču kao pilići. Kvocati znači imitirati zvuk kokoške. U nekim delovima Srbije, domaćica je ta koja kvoca. Domaćin u svaki ugao kuće (ili sobe) postavi po jedan orah, što se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se stavljaju u slamu. Orasi i lešnici iz slame se kasnije mogu jesti sa medom, dok se oni orasi koji se nalaze u uglovima sobe ne diraju. Stolice su iznete iz kuće i kasnije se sedi na slami. Postoje određena pravila u ophođenju prema badnjaku. Grehota je da se badnjak preskače ili gazi. Nakon toga, badnjačar “nalaže” badnjak, odnosno stavlja badnjak u vatru. Ranije, pre nekoliko vekova, svaka kuća je bila zapravo jedna soba, a u centru te sobe nalazila se vatra, tj. ognjište. Danas, na selu, ljudi i dalje imaju vatru u dnevnoj sobi, ali u peći, dok u gradu ljudi sve manje koriste peć za grejanje. U ovakvu peć može se staviti badnjak. Badnjak se može namazati medom, politi vinom ili žitom pre nego što se stavi u vatru. Hrast je drvo koje proizvodi mnogo varnica kada gori. Varnice su male svetele tačkice ili stele koje iskaču iz vatre. Zbog ovoga, nalaganje badnjaka je jako zanimljivo deci, to je kao mali vatromet. Kada badnjak gori i kada bude mnogo varnica kaže se: “Koliko iskrica toliko parica, koliko iskrica toliko pilića” i slično. Običaj je da jedan deo badnjaka, obično grana ostane u kući. Ovakva grana se može staviti iznad ulaznih vrata ili bilo gde gde mislite da je zgodno. Sledeće godine ona se zameni novom granom, sa novog badnjaka. Ljudi koji nemaju gde paliti badnjak, na primer u većim gradovima, mogu se okupiti ispred ckve. Obično se održi večernja misa u crkvi a onda svi ljudi koji su poneli svoji badnjak stavljaju taj badnjak u vatru. Na ovakvim skupovima možete popiti kuvano vino ili rakiju, popričati sa sa prijateljima i porodicom.

Kada badnjak izgori, vreme je za večeru, koja je posna. Ko nije postio ceo božićni post od četrdeset dana, danas svakako mora postiti ceo dan. Na badnji dan ljudi uglavnom jedu pasulj, ribu, krompir i suvo voće. Ovaj dan treba provesti kod kuće, sa porodicom. Ne treba ići negde ako nije baš potrebno. Ne treba se svađati, jer se veruje da kakav bude Badnji dan i Božić, takva će biti cela godina. Ako se svađate sa porodicom i prijateljima sada, svađaćete se cele godine. Ne treba piti alkohol na Badnji dan.

Sledećeg dana je Božić. Jedan deo ljudi ide na jutrenje i liturgiju u crkvi ujutru. Ostatak dana ljudi provode kod kuće, sa porodicom. Postoji običaj da u kuću dođe položajnik. Položajnik je osoba koja kao gost prva dođe u kuću i čestita Božić. Po nekom pravilu, ova osoba treba biti zdrava i srećna, da bi takvi bili svi ukućani i ostatak godine. Položajnik treba izbegavati pozdravljanje sa drugim ljudima dok ne dođe u kuću u kojoj treba biti položajnik. Kako se čestita Božić u Srbiji? Postoji poznata rečenica: “Hristos se rodi!” Odgovor na ovo je “Vaistinu se rodi!” Možete reći i “Srećan Božić!”.

Najvažniji deo dana na Božić je, naravno, ručak. Za ručak se jede mrsna hrana, hrana koja nije posna, na primer meso. Za Božić obično bude mnogo različite hrane: peciva, domaći hleb, ajvar, ruska salata, pečenje, pieltina, supa, kolači i torte i tako dalje. Centralni deo ručka je česnica. Česnica je okrugli ceremonijalni hleb. U taj hleb se obično stavi novčić (kovanica), pasulj, ili čak neka drvena figurica. Za vreme ručka, prvo se prelomi česnica. Onaj koji izvuče novčić imaće sreće i novca u novoj godini. U Vojvodini, česnica je obično malo drugačija. Ona se pravi u obliku slatkog kolača. Unutra se može staviti šećer, med, orah, mak, ili suvo grožđe. Novčić se ubaci u srednjem delu kolača. Ovakva česnica se ne lomi, već se seče i deli ukućanima.

Ovaj dan se provodi u krugu porodice. Posle ručka, možete posetiti prijatelje ili širu porodicu. Praznični period traje još od Božića do Bogojavljanja. U ovo vreme, u nekim delovima Srbije, možemo videti koledare. Koledari su grupa maskiranih mladih muškaraca koja je ranije išla od kuće do kuće (uglavnom po selima) i pevala koledske pesme. Kostim u koji su se maskirali je ručno pravljen, od vune ili sličnih materijala. Na glavi se nose maske koje mogu podsećati na različite životinje, ili na strašna čudovišta. Kada otpevaju pesmu, koledari ulaze u kuću i traže različite stvari, obično hranu, a decu plaše. Ovaj običaj se sve maje praktikuje danas. Može se videti najviše u istočnoj i južnoj Srbiji.

Dakle, božićna sezona je puna različitih običaja. Božić je centralni dan, ali postoji i mnogo drugi bitnih praznika koji su povezani sa njim. Kao i svuda u svetu, Božić je vreme kada najviše vremena provodimo sa porodicom i sa ljudima koje volimo. Na kraju krajeva, nije bitno da li ćete pravilno poštovati sve običaje, bitna je dobra namera.

To je sve za ovu, božićnu epizodu. Nadam se da ste uživali. Posetite naš veb-sajt: www.serbianlanguagelessons.com, gde možete rezervisati prvi, besplatan čas srpskoj jezika. Takođe, zapratite Instagram stranicu: @learn__serbian (Serbian Language Network) i naš kanal na Spotify: Serbian Language Podcast. Srećan Božić i vidimo se!