Serbian for Beginners: Kako učimo jezik?

Dobar dan i dobro došli u prvu epizodu Serbian Language Podcast-a. Ja sam Nikola Pujić, student srpskog jezika i onlajn nastavnik, i ovde sam da bih vam pomogao u učenju. Veoma mi je drago što veliki deo mojih učenika već dosta dobro priča srpski jezik, a mnogo učenika takođe traži vežbe čitanja i razgovora. To su odlične vesti, jer učenje jezika treba biti nešto što ne sme da dosadi, a vežbanje jezika mora postati navika.

Ova, a i buduće epizode, napravljene su za napredne učenike. To su oni učenici koji su već dobro savladali osnove čitanja, pisanja, gramatike i koji imaju dobar osnovni vokabular. Naravno, početnici mogu slušati ove epizode da bi se upoznali sa jezikom, da bi čuli kako srpski jezik treba da zvuči. Uz svaku epizodu spremljen je i transkript, koji preporučujem onim slušaocima koji imaju problema u praćenju i razumevanju audio zapisa.

Ovde ćemo zajedno učiti o raznim zanimljivostima, iz raznih oblasti, a najviše ćemo govoriti o Srbiji i srpskoj kulturi. Često ću iznositi svoja mišlenja, ali ću se potruditi da nađem i iznesem mišljenja različitih stručnjaka, u zavisnosti od teme o kojoj govorimo. Nadam se da će vam teme koje izaberem biti zanimljive, a možete mi pisati i dati predloge na imejl: nikola.pujic@gmail.com.

Pa, prva epizoda može da počne!

...

Za početak, govorićemo o tome kako učimo jezik. Mnogi lingvisti, ali i filozofi, vekovima su raspravljali o tome kako čovek uči, kako usvaja znanje. Tako je još Platon govorio da čovek ne saznaje nove stvari, već se samo seća ideja koje postoje kao univerzalne, idealne, a engleski filozof Džon Lok je govorio da je ljudski um prazna tabla (tabula rasa), i da čovek uči kroz iskustvo. Ali zašto je tako teško učiti novi, strani jezik, iako deca nauče to vrlo lako, dok su još mala? Da li postajemo gluplji za učenje jezika kako starimo?

Pa, ne baš. Odrastao čovek svakako ima više znanja i inteligencije od bebe. Da bi odgovorili na ovo pitanje, moramo da spomenemo američkog lingvistu, Noama Čomskog (Noam Chomsky). Čomski je još šezdesetih godina dvadesetog veka govorio o urođenom aparatu koji služi za učenje jezika. Prema njemu, u našem mozgu postoji poseban sistem, koji prepoznaje različite vrste i različite funkcije reči i glasova. Ovim sistemom služe se i deca, čak i pre nego što kažu prvu reč.

Dakle, jezik se ne uči samo iz knjige, već slušanjem i pričanjem. Svako od nas ima urođeni aparat koji stvara jezički sistem u našem mozgu. Ovo važi i za učenje stranih jezika. Iako već govorimo svojim, maternjim jezikom, teško je naučiti strani jezik zato što je teško prebaciti se u drugi jezički sistem. Danas je popularno mišljenje da je jezik sistem koji se sastoji od mnogo delova. Kada učimo strani jezik, mi se prebacujemo iz sistema primarnog jezika u sistem jezika koji nam je nepoznat. Pored toga, moramo da naučimo veliki broj novih reči, a to zahteva mnogo vežbanja i ponavljanja, mnogo mentalne snage.

Svakako, čovek je sposoban za sve ovo, iako sve deluje previše teško. Najvažnije je biti uporan, dosledan, i vežbati! Iako se jezik najbolje uči kroz slušanje i pričanje, što je i poenta ovih epizoda, potrebno je upoznati se sa osnovama jezika, sa gramatikom. Kada naučimo osnove gramatike i sintakse, slušanje, pričanje i razumevanje jezika ići će duplo brže!

Postoji mnogo mobilnih aplikacija koje pomažu u učenju stranog jezika. Neke od njih omogućavaju rezervisanje časova, kao što je na primer Preply, a neke pružaju vežbanje pisanja i učenje jezika kroz razgovor sa strancima, kao što je Tandem ili HelloTalk. Meni je učenju francuskog, na primer, mnogo pomogao YouTube kanal Easy French, dok sam gramatiku učio iz knjige.

Što se tiče vokabulara, mnogi ljudi preporučuju pisanje reči na papiru i lepljenje na različite predmete u kući, da ne bi zaboravili imena stvari. Možda to i nije neophodno, ali svakako je najbitnije da sastavimo listu nepoznatih reči i da je ponavljamo i proširujemo svakog dana. Ponavljanje reči je verovatno najdosadniji deo učenja svakog jezika, ali je vrlo važan!

Dakle, moramo da slušamo strani jezik što više. Možete da nađete dosta materijala na internetu: radio emisije, onlajn vesti, serije i filmovi, muzika. Pored toga, treba da vežbamo i čitanje, zato je dobro da nađemo onlajn novine ili časopise. Kada treba da kažemo neku rečenicu, možemo da pokušamo da je prevedemo na strani jezik koji učimo. U učenju jezika pričanje sa samim sobom nije tako čudna stvar!

....

Ko priča srpskim jezikom? Srpskim jezikom, prema nekim podacima, priča oko 12 milona ljudi. Ovim jezikom se ne priča samo u Srbiji. Zvanično, to je jezik srpskog naroda, njime se govori najviše u Srbiji i Bosni i Hercegovini, svuda gde ima Srba. Međutim, ako učite srpski jezik, razumećete i, na primer, Hrvatski. Zašto? Zato što je jezik kojim se govori u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori – jedan jezik. Taj jezik trenutno nema zvaničan naziv, ali sve lingvističke činjenice nam pokazuju da je to jedan jezik, koji ima svoje varijante. Te razlike postoje, ali nisu dovoljno velike da bi razdelile jedan jezik na više delova. Zato, kada učite srpski, vi zapravo učite onaj jezik kojim se govori i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Većina mojih učenika uči srpski jer je u kontaktu sa Srbima. To su ljudi koji imaju prijatelje iz Srbije i žele da komuniciraju sa njima. Drugi deo učenika su deca koja imaju majku Srpkinju ili oca Srbina. Treća, i nažalost, najmanja grupa mojih učenika su Srbi koji su odrasli u inostranstvu i žele da nauče jezik svoje porodice ili da ga se podsete. Ovakvih učenika je malo, jer odrasli imaju dosta obaveza, tako da učenje stranog jezika nije najvažniji zadatak. Međutim, u mojim časovima ja se trudim da pomognem svima, a i da pokažem da učenje srpskog jezika ne mora biti velika obavaza, već nešto kao hobi, ili druženje.

Kao što možemo da vidimo, srpskim jezikom govori veliki broj ljudi, a uči se iz različitih razloga. Postoji jedna jako lepa stvar u vezi sa onima koji uče bilo koji strani jezik: Veliki deo njih uči zbog ljubavi. Zamislite koliki je broj ljudi koji uče jezik da bi mogli da pričaju zajedno sa svojim partnerom, da kažu volim te ili nedostaješ mi. Nekoliko mojih učenika uči srpski baš iz tih razloga, a neki to rade i tajno, da bi jednom iznenadili one koje vole. Iz kojih razloga vi učite srpski jezik?